КОРОНА КАРАНТИН ЈЕ КОНТРАПРОДУКТИВАН: Још једна лекција из Шведске!

Како се стопа оболелих у Шведској спушта испод Норвешке и Данске, коментатори који су провели април и мај беснећи против онога што је Васхингтон Пост назвао својим „експериментом са националним шовинизмом“ и предвиђајуц́и колосалне смртне случајеве, одједном су утихнули.

„Шведска је постала једна од земаља са највише заражених у Европи у једну од оних са најмање заражених у Европи, док су многе друге земље забележиле прилично драматичан пораст“, ​​каже Андерс Тегнел, државни епидемиолог.

Тачно, и то се догодило не упркос одсуству закључавања већ због тога. Шведска је охрабрила људе да раде од куће, удаљила универзитетске курсеве и забранила састанке више од 50 људи, али је иначе веровала својим грађанима да користе здрав разум. Власти су процениле да, с обзиром да се болнице могу носити с тим, није било потребе за куповањем времена наређивањем људима да остану у затвореном. Та пресуда је обилно потврђена.

Узрок за радост, могли бисте помислити. Овде је, на крају крајева, доказ да држава може да садржи коронавирус без одузимања образовања деци, гомилања заосталих здравствених услова који нису последица коронавируса или остављања кратера за пушење тамо где је некад била економија.

Али остатак света далеко да је задовољан. Заправо, тон вец́ине страних медија остаје противан и можете видети зашто. Напокон, ако је стратегија Шведске била одржива, ми остали смо се упропастили ни за шта. То је узнемирујућа мисао, готово неподношљива. Али Шведска нас приморава да се супротставимо.

Замислите свет у којем је Стокхолм подлегао међународном притиску и радио што и сви остали. У таквом свету, политичари и службеници јавног здравства могли би се извуц́и са тврдњом да би то било, али да би њихова затварања и пропадања били незамисливо гори. Болест би се, рекли би нам, проширила експоненцијално. Милиони, можда стотине милиона, умрли би.

Али они не могу да тврде када сви можемо да видимо контролу у експерименту. Улице Стокхолма испуњене су опуштеним људима који се окупљају у кафићима без маски за лице. Теби и мени можда те слике постану узбудљиве, али за епидемиологе и званичнике који су ставили све на затварање својих економија, Шведска је баук на гозби. Тамо седи, попут Банкуовог духа, нечујно их укоравајуц́и.

Поента није у томе што карантин уопште нису ништа постигла. Очигледно је да ако ограничите читаву популацију, успорићете ширење ЦОВИД-19 (и, заиста, других болести које се преносе људским контактом). Поента је у томе да су закључавања била непропорционална и да су се предуго одржавала.

Нова студија економиста са Универзитета у Чикагу, Принстона и Лондонске школе економије открила је да би закључавање мање од два месеца могло бити оправдано: економски трошкови су ограничени и време се може искористити за изградњу здравствених капацитета. „Након тога“, каже професор Грег Каплан, један од аутора, „све што радите је одгађање другог таласа, па ако не успете задржати то закључавање све док не стигне вакцина, граничне користи ће бити мање и мања “.

Невероватно је колико коментатора одбија да разуме ову поенту. Ако поравнате криву, нећете смањити површину испод криве. Неке земље су одлучиле да нижу ствари дуже него друге. Али у недостатку лека или вакцине, коначни број смртних случајева нец́е се много разликовати.

То не значи да ће то бити исто код различитих нација. Све врсте фактора могу утицати на стопу смртности: клима, географија, густина насељености, старосни профил, генетика, отвореност за међународна путовања, учесталост гојазности, изложеност прошлим коронавирусима и, не мање важно, различити начини бројања. Али строгост закључавања није високо на тој листи.

Графикони инфекције и смртности за Шведску и Уједињено Краљевство изгледају готово идентично. Гледајуц́и их, било би вам тешко да погодите која је нација затворила своје продавнице, школе и канцеларије, а која није. Нити постоји велика корелација када гледамо различите државе у Сједињеним Државама – нити, заиста, у другим деловима света. Перу, који је имао строго закључавање, далеко је гори од суседног Бразила, чији је председник Жаир Болсонаро нападнут широм света због свог слободног приступа.

Када се све ово заврши, можда ц́емо открити да највец́а међународна променљива није број смртних случајева који се могу спречити. То је штета за живе.

Извор: Kurir.rs/Vašington Egzaminer