STIŽE NAM NOVI VIRUS, SMRTONOSAN I DO 75 ODSTO? Stručnjaci šalju alarmantne apele farmaceutskoj industriji

Najveće svetske farmaceutske kompanije slabo su pripremljene za sledeću pandemiju uprkos sve boljem odgovoru na izbijanje kovida-19, upozorava nezavisni izveštaj.

– Nipa virus je još jedna zarazna bolest koja izaziva veliku zabrinutost. Mogao bi da se raspline svakog trenutka. Sledeća pandemija mogla bi da bude infekcija otporna na lekove – rekla je ona.

Nipa može da izazove ozbiljne respiratorne probleme i encefalitis, upalno stanje mozga, a ima stopu smrtnosti od 40 do 75 odsto, zavisno od mesta izbijanje epidemije. Voćni slepi miševi, poznati i kao leteće lisice, njegov su prirodni domaćin. Epidemija u Bangladešu u Indiji najverovatnije je povezana sa ispijanjem soka od kore drveta urme.

Između ostalog, pod ove bolesti ubrajaju se i RFV virus, uobičajen u supsaharskoj Africi (južno od Sahare), zajedno sa Mersom i Sarsom – respiratornim bolestima koje su uzrokovane korona virusima i imaju daleko veće stope smrtnosti od kovida-19, ali se teže šire, piše „Gardijan“.

Od 16 patogena koje je SZO identifikovala kao najveći rizik samo šest se trenutno istražuje

U međuvremenu u razvoju su četiri sredstva za suzbijanje virusa čikungunja koji se prenosi komarcima i koji se poslednjih godina brzo raširio Amerikom, Afirkom i Indijom: vakcina, lek, dijagnostički alat i insekticidni sprej koji deluje i na virus Zika i denga virus.

Izveštaj kaže da, uprkos godinama upozoravanja da će novi korona virusi verovatno prouzrokovati globalnu zdravstvenu opasnost, farmaceutska industrija, ali i društvo u celini, nisu bili pripremljeni za pandemiju kovida-19.

Pre izbijanja kovida-19 nije bilo projekata o bolestima koje izazivaju korona virusi, ali kada se sve pretvorilo u globalnu pandemiju, industrija je za nekoliko meseci uspela da razvije nekoliko vakcina. Ukupno je odobreno ili je u razvoju čak 63 vakcina i lekova protiv kovida-19.

Da li ćemo svedočiti pandemiji antimikrobne rezistencije?

Antimikrobna rezistencija (AMR) – pojava superbakterija otpornih na lekove, delom zbog nedostatka antibiotika u zemljama sa niskim prihodima – takođe predstavlja ozbiljan rizik.

– Što se tuče AMR, imamo antibiotike koji i dalje deluju, ali vreme da razvijemo zamene ističe. Tuberkuloza, za koju smo nekada verovali da bi mogla da se iskoreni, postaje raširena u nekim zajednicama zbog sojeva otpornih na više lekova – istakla je Ajer.

Ona je upozorila da je „AMR pandemija“, pri kojoj su patogeni otporni na lekove, nije nezamisliva – ona je neizbežna ukoliko se farmaceutska industrija ozbiljno ne obaveže na zadatak razvijanja zamenskih antibiotika.

Izveštaj fondacije obuhvatio je 20 glavnih kompanija za lekove i dostupnost njihovih lekova za 82 bolesti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Kompanije ulažu napore u razvoj novih lekova, ali i dalje su fokusirane na puno postojećih bolesti – HIV, tuberkolozu, malariju, karcinome i kovid-19.

Trenutno, veliki broj lekova uopšte ne stiže u zemlje s niskim i srednjim prihodima, čak ni godinama nakon lansiranja. Od 154 analizirana proizvoda otprilike 64 nije obuhvaćena bilo kojom vrstom strategije – nema pravične cene, davanja licence ili donacija ni u jednoj od 106 ispitanih zemalja.

Ajer je najavila da će u februaru pokrenuti virtuelni obilazak u kome će upozoriti investitore u farmaceutske kompanije da izvrše pritisak na njih kako bi se to promenilo.

Ema Valmslej, dirketorka britanske farmaceutske kompanije GSK, jedne od najvećih kada je reč o prihodovanju, rekla je da su „posvećeni poboljšanju istraživanja, pristupu i razvoju novih lekova i vakcina za globalne zdravstvene bolesti, sa akcentom na HIV, tuberkolozu i malariju, buduće pandemije i antimikrobnu rezistenciju“.