Да ли је одбијање Македоније и Албаније у ствари освета Макрона?

Флоријан Бибер, професор са Универзитета у Грацу, изјавио је да није сасвим јасно шта мотивише Фрацуску и Макрона да одбије Северну Македонију и Албанију.

„Мислим да је то елитни скептицизам у Француској око проширења, губитка власти у ЕУ и фрустрација због тога што француски кандидат за Европску комисију није потврђен на саслушањима у Европском парламенту“, рекао је Бибер у интервјуу у емисији „360 степени“ скопске телевизије.

Оценио је да тренутно постоји осећај фрустрације око ЕУ, те стога мисли да се Макрон окренуо против обе земље – Северне Македоније и Албаније. „Видимо Макронову критику политике влада Северне Македоније и Албаније, али много више према ЕУ и њеним партнерима у Унији“, навео је Бибер.

Упитан како разуме поруку Макрона да можда не би све земље кандидати требало да заврше као пуноправне чланице ЕУ, већ да би пре можда требало размишљати о некој врсти „привилегованог партнерства“, Бибер каже да мисли да Макрон нема подршку за такву идеју.

„Мислим да је усамљен у томе. Мислим да се ово гледиште не заснива на дугорочној визији, па сумњам да ће Француска успети да подстакне ту идеју о замени проширења привилегираним партнерствима. Мислим да је продуктивније рећи да ће проширење трајати дуго, дуже него што смо се надали. Па чак и да је све добро прошло, Северна Македонија се неће придружити ЕУ у наредних 10 година“, рекао је Бибер.

Сада, додао је, тај период ће бити још дужи.

„Знам да је то фрустрирајуће. У међувремену се привилегована партнерства могу одвијати у приступу структурним фондовима, интеграцијама у економске и еколошке политике ЕУ и друге начине с ицљем смањења јаза. Али Макронова идеја о привилегованом партнерству, какво ЕУ, на пример, има са Украјином, звучи смешно након што је обећавала чланство земљама Западног Балкана током 20 година. Мислим да то неће прихватити други у ЕУ“, рекао је Бибер.

На питање шта мисли какав је став немачке канцеларке Ангеле Меркел и да ли је она била довољно снажна за позитивну одлуку прошле седмице у Бриселу, Бибер каже да је тешко рећи шта се дешавало иза затворених врата.

Мисли, истиче, да су Немачка и Ангела Меркел снажно гурале почетак преговора, можда, како каже, не тако снажно као раније, али не и без спремности да пређу одређене линије када је реч о притиску.

„Оно што смо видели је да није само Немачка већ и велика већина земаља чланица подржала проширење, посебно отварање преговора са ЕУ“, рекао је Бибер и додао да су многе земље чланице успротивиле Француској, што, како је казао, узима као охрабруући знак да постоји много земаља које се залажу за проширење ЕУ.