„Девојчица прошлост није заборавила учила је из ње, али будућност јој је била важнија и свима нама треба бити“
Тада сам одрасла. За ту једну ноћ – рекла је Шимпрага која је тог лета 1995. имала тек осам година Ања Шимпрага, заступница СДСС-а, у хрватском Сабору је испричала своје сећање на акцију „Олуја“. Она је имала осам година кад је с породицом избегла у Србију, преноси Индеx.хр.
– Ових дана сви причају о Олуји. Без обзира на то колико о томе доиста знају, јесу ли проживели те ратне страхоте или су их само посматрали. Без обзира из којег су их угла доживели – почела је.
– Сваке године у ово време, дете проговара у мени. Сећање једне девојчице из колоне. Тог 4. августа 1995. имала сам тачно осам година. Наједном и небо је променило боју. Спарина је отежавала дисање, није слутило на добро – препричавала је Шимпрага сећање на тај дан.
„Последње комадиће хлеба поделила сам с родбином“
– С руксаком купљеним за други разред основне школе била сам спремна за пут, пут који није имао име, пут који је водио ко зна где. Од Книна, до Петровачке цесте, преко Бањалуке, а отуда без стајања према Србији.
Последње комадиће хлеба поделила сам с родбином. Моја га је бака пекла, а тај мирис ме је пратио – рекла је заступница СДСС-а.
– На граници Србије хтели су нас послати у Ниш. Молили смо их да нас пусте у Београд, тамо смо имали даљњу родбину. Не знам, можда су дечје сузе пресудиле. Пустили су нас до Новог Београда. Тада сам одрасла. За ту једну ноћ – рекла је.
Жеља за родним крајем била је, каже, јача па су се у Книн вратили 1999. године.
– На свој камен, поред своје реке, међу своје људе – казала је.
„Девојчица из колоне стоји пред вама“
– Знала сам да су и моји вршњаци Хрвати прошли патњу, страх и морали ићи путем где није био њихов дом. Али сам исто тако знала да ће та иста деца с једне и друге стране једном сести за исти сто и договорити да се више ниједном детету не украде детињство, право на срећу. Мали човек увек буде тај који пати, којег се ништа не пита. Гледајући свог оца и мајку, њихове жуљевите и храпаве руке, које су даноноћно радиле у пољу како би своју децу извели на прави пут знала сам да је пуно важније бити човек него само Хрват или само Србин – рекла је заступница СДСС-а.
– Девојчица прошлост није заборавила. Учила је из ње, али будућност јој је била важнија и свима нама треба бити. Данас, 25 година после, ова девојчица из колоне стоји пред вама. Имам само једну жељу – градимо друштво слободе, градимо заједничку будућност – поручила је Шимпрага и добила аплауз.
Након излагања, јавила се Каролина Видовић Кришто и напала Ању.
– У Хрватској и у Хрватском сабору службени језик је хрватски. Није тачно него точно, није 4. аугуст него 4. коловоза – рекла је Видовић Кришто кроз смех.