Епидемија која хара светом, гора је од пушења пакле цигарета дневно

Политичари у Берлину траже да се постави „повереник за усамљеност“. Све је мање дружења и социјалних веза, а то утиче и на здравље. Не ради се само о немачком проблему – феномен се посматра од Јапана до Америке.

Свако друго домац́инство у Берлину има само по једног члана. У граду са статусом савезне покрајине већ постоје службе за помоћ старијим особама телефоном, професионално организоване журке за физички контакт са другим људским бићима и Фејсбук групе за самопомоц́.

А берлински одбор Демохришћана (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел сада тражи да главни град има – званичног комесара за усамљеност.

„Неко мора све да координира и за то је потребно радно место са пуним радним временом“, рекао је портпарол ЦДУ Мајк Пен, објашњавајуц́и да више није довољно да се тиме баве само добровољци.

„Берлин, као метропола која расте мора да учини овај корак“, рекао је за он за јавни сервис РББ.

Усамљеност у граду са 3,6 милиона становника

Према извештају берлинског дневника Тагесшпигел, прошле године је 1.300 људи било укључено у добровољни рад у борби против усамљености. То можда звучи као велика бројка, али град има 3,6 милиона становника и сваке године их је све више.

У истом чланку пише да најмање 300 људи годишње умре у својим становима а да то нико не примети – понекад и недељама. Није ни чудо што је Берлин у штампи и на друштвеним медијима стекао надимак „престоница усамљености“.

Истраживање које је у мају спровела Савезна влада утврдило је да се од 2011. до 2017. године за 15 одсто повећао број Немаца старости између 45 и 84 године који су изјавили да се понекад осец́ају врло усамљено.

Епидемија изолованости није само немачки феномен. Велика Британија још од 2018. има министра за усамљеност, именованог након што је студија утврдила да се девет милиона Британаца осец́а усамљеним.

У то време Марк Робинсон, шеф непрофитне организације Аге УК, рекао је да је „доказано да је усамљеност гора за здравље од пушења 15 цигарета дневно и да не мора да буде саставни део живота старијих људи“.

Међутим, све масовнија изолованост је феномен који се запажа у свим старосним, родним и етничким групама. Опсежна студија коју је спровела америчка истраживачка фирма Ипсос открила је да су у Сједињеним Државама најусамљенији људи из генерације З – рођене крајем деведесетих и почетком овог века.

„Скоро половина Американаца (46%) извештава да се понекад или увек осец́ају усамљено“, показало је истраживање спроведено за компанију здравственог осигурања Цигна. „Генерација З имала је највец́и степен усамљености, а најмање су усамљени старији од 72 године.“

Проблем и на истоку

Усамљеност није само проблем Запада. У Јапану су вец́ деценијама уобичајени кафићи у којима раде хостесе и младиц́и плац́ају да разговарају и понекад да се мазе са женама, да се шетају или да се претварају да су пар. А све је већи број кафића са мушким хостесама – у којима се нуде исте услуге, само су ту клијенти жене.

У Кини је политика једног детета проузроковала такву неравнотежу у популацији да има све више извештаја о трговцима људима који отимају жене из суседних земаља попут Мјанмара да би усамљеним младиц́има у Кини обезбедили „супруге“.

Не кривите друштвене мреже

Друштвена изолација утиче на здравље и то је све уочљивије. Амерички национални институти за здравље каже да ризици укључују „висок крвни притисак, срчане болести, гојазност, ослабљени имуни систем, анксиозност, депресију, пад когнитивних способности, Алцхајмерову болест – па чак и смрт“.

Студија Цигна такође је открила да усамљеност штети каријери, што доводи до нижих плата и слабијег напредовања, између осталог и због лоше сарадње са колегама.

Многи виде узроке у замкама модерног живота које су стигле са интерентом, али истраживачи кажу да су узроци заправо дубљи. У студија Цигне се наводи да се на основу података као што су „ниво директне интеракција међу особама, физичко и ментално здравље и равнотежа између пословног и приватног живота – боље може прогнозирати усамљеност него на основу података о коришц́ењу друштвених мрежа“.

Било је тешко утврдити специфичне узроке ове кризе усамљености, али научници стручног часописа Псyцхологy Тодаy су рекли да је све вец́и број људи који живе сами, као у случају Берлина, један од многих фактора. Јер, чак и ако људи живе са другима, то не мора да значи да немају осец́ај друштвене изолације.

Порука шефовима

Студија Цигна је као једно од решења предложила шефовима да на радном месту промовишу тимски рад и ангажовање – то може довести до неких основних интеракција, попут разговора, успостављања контакта очима и непосредне физичке близине са другима. А управо то недостаје усамљеним људима.

Берлински ЦДУ планира годишњи буџет у висини од 100.000 евра за финансирање пројеката за борбу против социјалне изолације, наводи РББ.

Док сенат у Берлину не разради и не одобри тај план, онима који пате од осец́аја усамљености психолози препоручују да макар минимално контактирају са људима у непосредној близини, као што су комшије, колеге, радници у супермаркетима… Саветује им се и да проводе време напољу и пронађу групне активности у свом крају.

А ако им је бас лоше – онда треба разговарати са лекаром.

Извор: DOJČE VELE