Број инсеката рапидно опада, последице ће бити катстрофалне

Ради се о незапамћеној апокалипси. Број инсеката рапидно опада и 41 посто врста инсеката суочава се с изумирањем, упозоравају научници.

„Ако се овај масовни нестанак настави, последице ће бити енормне“, каже Дејв Гулсон професор биологије на Универзитету Сасекс у Великој Британији и аутор новог извештаја о опадању броја инсеката за UK Wildlife Trusts, преноси CNN.

„Три четвртине наших усева зависи од инсеката опрашивача. Жетве ће почети да подбацују. Нећемо имати плодове као што су јагоде. Не можемо хранити 7,5 милијарди људи без инсеката“, рекао је Гулсон за CNN.

Међутим, у извештају пише и како сви можемо да делујемо, попут хитне службе, и да предузмемо релативно једноставне кораке како бисмо помогли да се заустави и преокрене оно што извештај описује као „катастрофално опадање броја и разноликости инсеката“.

„Инсекти живе у нашим парковима и вртовима. Вртлари заиста могу учинити нешто по том питању. Велики је изазов прилагодити пољопривреду дивљим животињама и смањити кориштење пестицида. То би веома помогло“, нагласио је Гулсон.
Драматичан пад популације инсеката

У Немачкој и Порторику забежен је драматичан пад популације инсеката. Глобални научни преглед, објављен почетком ове године, проценио је да се у просеку број инсеката смањује 2,5 посто годишње, а готово 40 посто врста угрожено је и може да изумире. Извештај наводи како је пет врста бумбара у Северној Америци у великом опадању у броју и распрострањености у посљедњих 25 година. Френклинов бумбар ће ускоро изумрети. У Охију је популација лептира смањена за трећину.

Гулсон каже да постоји више од 60 студија које указују на опадање броја инсеката и осталих бескичмењака на појединим местима, но постоје и подручја за која нема података, посебно изван Европе и Северне Америке.

„Информације о популацији инсеката у тропима, где већина њих живи, врло су оскудне. Можемо само да нагађамо какав утицај крчење шума у Амазонији, Конгу или југоисточној Азији има на живот инсеката у тим подручјима“, стоји у извјештају.

Пуно више студија постоји о птицама, које често зависе од инсеката као хране, а оне показују да њихов број опада у многим подручјима, истиче Гулсон. Губитак станишта главни је кривац за глобално смањивање популације инсеката, али значајан учинак има и коришћење пестицида у пољопривреди и климатске промене.
Шта можете да учините у свом дворишту?

Извештај саветује и шта људи могу да учине сами како би се популација инсеката опоравила. У Великој Британији, вртови и дворишта грађана простиру се на 430.000 хектара, односно на више простора него што заузимају национални паркови.

1. Косите своје травњаке ређе и пустите да процвета барем делом. Гледајте на коров, као што је маслачак (који је одличан за пчеле) као дивље цвеће и пустите га да расте.

2. Узгајајте биљке лаванде, мачје метвице и будлеје, које привлаче опрашиваче, попут пчела и лептира.

3. Направите хотел за кукце или оставите хрпицу пиљевине. То привлачи скромне инсекте и бескичмењаке, који рециклирају храњиве ствари и постају храна за птице и мале сисаре.

4. Ископајте језерце како бисте привукли разне водене и летеће инсекти.

5. Затражите од локалних власти да на улицама и парковима посаде аутохтоно дрвеће које цвета, те да посаде цвеће у простору између две траке.

6. Избегавајте коришћење пестицида и подстичите сопствене да учине исто.

Прочитајте ОВДЕ шта је то експлодирало изнад Балкана.

Извор: novosti. rs