„Вучићу, спремаш се да издаш Космет и окривиш Русију. Узалуд. Твој пад је почео“!

„Честитам“ ти на успешно организованој полицијско-навијачкој вежби, коју си из Макиша и са кровова преместио у центар Београда, где су уместо статиста стварне жртве били грађани и прави полицајци.

Покушао си да патриотизам представиш свету као хулиганство, наше младиће и девојке као дивљаке који уништавају град, правећи себи алиби за издају Косова и Метохије, које ће, по твојој замисли, сада бранити само криминалци, хулигани и заговорници теорије да је Земља равна плоча.

У реализацији те подле замисли свесно си жртвовао полицајце, церећи се пред својих десет екрана мучним сликама када их твоји навијачи и палитељи бакљи сатима каменују.

Смејао си се и уживао пред сценама када пристојан свет, побуњен услед понижења сваке врсте и твоје патолошке владавине, спасава живот, бежећи од пендрека и сузавца, у сукобима које си управо ти директно наложио и њима дириговао, као и увек, преко својих криминалаца.

И за крај вежбе, сигурно си доживео екстазу када твоја полиција на крају мирног протеста у суботу туче нашу децу на степеништу Скупштине само зато што су стајали ту, док исту ту нашу децу по Србији осуђују на 30 дана робије јер су јајима и парадајзом гађали твоје билборде.

Пожелео си ти још нешто. Уплашен од рачуна који ти стиже на наплату од оних код којих си се задужио, излаз си препознао у Бебиним саветима да за све оптужиш Русију, показујући прстом у земљу коју бирачима представљаш као свог највећег пријатеља, а отимачима Косова као нешто против чега се бориш. А потрудио си се да нас све заразиш, да напуниш гробља онима који нису стигли да оду из ове земље коју си ти отровао лажима, мржњом, криминалом и свеопштим злом које је твоја основна храна за душу и тело.

Пожелео си да постанеш Мило.

Јасно је мени да ти из много разлога не смеш свог шефа службе да пустиш пред новинар(к)е, али избор у лику и (не)делу Весића за доносиоца информације да сам ја, као човек са добрим везама у Русији, прави вођа протеста, делује пацерски и шибицарски. Зато имам један предлог за тебе.

Врло добро знаш да ти је Мики Ракић, као опозиционару, дао чудни сертификат да ниси сарадник британске службе, јер си то тражио од њега. Ево сада ја, опозиционар, исто као ти некада, тражим од тебе потврду не да нисам, већ да јесам човек руске службе и неко ко руководи овим протестима.

Кад већ не смеш јавно да изговориш, напиши ми уверење да Руси, преко мене, организују протесте у Београду. Пошто волиш да подмећеш кукавичја јаја, прихватам и то да Дачић парафира уместо тебе.

Кукавице, остани Мило до краја!

Ја стварно јесам био организатор протеста, оних студентских, далеких 1991. и 1992. године, у време када си и ти био студент. Нисам те виђао на тим протестима, јер си тада изабрао да будеш навијач и шешељевац, да храбриш Србе са Баније како их нико никада неће протерати. Можда смо ми тада пуно грешили, били у заблуди, свакако неискусни, али бар нисмо никог позивали на рат, делили томпсоне и стрељали муслимане са скупштинске говорнице.

Ниједан протест од тада нисам организовао. Нисам, наравно, ни овај који се сада дешава, а у којем ти подло прижељкујеш и подстичеш братоубилачки сукоб, болесно се надајући да ћеш у том сукобу ти једини политички и финансијски профитирати. Међутим, ту твоју игру су сви прозрели – и код нас и у свету.

Твој крај је почео. Не уздај се пуно у разлике међу демонстрантима, јер сви они имају исту основну идеју: рушиће те сви и свуда. Грађани, патриоте, првосрбијанци, другосрбијанци, стари, млади, питоми, срчани, Београђани, Нишлије, Новосађани, Крагујевчани, Врањанци, Тунижани, Израелци и Киргистанци. Да, погађаш, на крају чак и твоји СНС-овци, Митровићи, Бујошевићи, Дачићи и Љајићи. Остаћеш сам у својој пећини са четрдесет разбојника.

А ако ја некада будем опет организовао протест, неће се рушити Београд, пендречити народ или нападати полиција. Сви заједно ћемо рушити твој накарадни, издајнички и мафијашки режим.

До скорог ослобођења.

Извор: srbin.info, danas