Експерти тврде: Биолошко оружје смртоносније од нуклеарне бомбе! Напад на НАТО је могућ сваког тренутка!

Са избијањем пандемије короне вируса, НАТО се изненада нашао у улози сличној организацијама за хуманитарну помоћ. У акцију је ступио је Евроатлантски центар за координацију реаговања на катастрофе (ЕАДРЦЦ), који већ увелико координише испоруку критичних санитетских средстава савезницима најтеже погођеним пандемијом као што су Шпанија и Италија.

Немачка је користила војне авионе за превоз пацијената на лечење из Италије и Француске. Сједињене Државе и Турска, донирале су медицинске залихе Северној Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији и Косову. Само у протеклих недељу дана обезбеђено је 55 тона помоћи Пољској и више од 18 тона додатне здраствене опреме Француској, Белгији, Шпанији, Румунији и Грчкој.

Већина експерата истиче да трансформација безбедносних претњи, као што је Ковид 19, изискује прилагођавање места и улоге Алијансе у погледу такве нове претње.

Други, се надају да би координисани напори чланица НАТО-а у сузбијању пандемије, могли да појачају јединство и кохезију алијансе у време када поједине савезнице прихватају помоћ потенцијалних противника НАТО-а, укључујући Русију и Кину.

Трећи, пак, упозоравају да би економски пад услед пандемије могао негативно да утиче на савезничке буџете за одбрану, као и да ограничења мултилатералних војних вежби и других операција НАТО, као недавно одлагање маневара „Одбрана 2020“, могу умањити савезничку спремност у случају избијања потенцијалног оружаног конфликта.

Због размера људских жртава и разорних економских последица у САД и Европи, али и у осталим деловима света, пандемија као што је Ковид 19, о којој Кина није на време обавестила остали свет, отвора питање реаговања алијансе на такву кризу, истичу многи посматрачи.

Биолошки агенси су по својој потенцијалној смртоности рангирани на истом нивоу као нуклеарно наоружање, каже дугогодишњи експерт за НАТО и трансатлантске односе Данијел Хамилтон.

„Биотерористички напад на НАТО простору је вероватнији од нуклеарног напада, што истовремено изискује израду посебне врсте међународних споразума. Као што видимо, доба дизајнираног биолошког оружја није научна фантастика нити научни трилер – ту је око нас у пуној мери. Као што се показало, био-инцидент није ни краткотрајан. Може да траје месецима, чак годинама, док социјални, економски поремећаји могу бити не само тешки, већ трајни и широко распрострањени. Успостављање заштите од такве претње захтева од политичких лидера и стручњака да признају да се намерно ширење епидемије, знатно разликују од других безбедносних претњи“.

Хамилтон додаје:

„Када се сукоб промени, мора да се мења и одбрана. НАТО би категорију биолошког оружја требало да уврсти уз остале ризике наведене у члану 3. По том члану, ‘свака земља чланица НАТО-а ће, одвојено и заједнички одржавати и развијати сопствене и колективне капацитете за реаговање на било који војни и хибридни напад, на природну катастрофу и катастрофално рушење инфраструктуре’”.

Генерал у пензији Френклин Бенџамин Хоџис истиче:

„Постојеће изразито велике разлике међу савезницима у погледу способности спречавања бионапада као и у припремама за евентуалан биолошки напад. Већ сада треба започети планирање заштите, посебно у здраственом смислу, приоритете војске, укључујући вакцинације, надзор покрета и кретања војника, као и преуређивање приоритета постојећих ресурса НАТО-а. Од сада све те елементе треба узимати озбиљније“.

Према Хоџису, здравље и добробит војника је на првом месту, нарочито у условима пандемије, која не прави разлику ни по чему, па ни по војном чину. Већ у првим недељама пандемије забележена су најмање два случаја високих генерала инфицираних вирусом – начелник штаба италијанске војске Салваторе Фарина и шеф пољских оружаних снага генерал Јарослав Мика.

Генерал Хоџис уврстио је Кину у „безбедносни ризик за западну алијансу“ из додатних стратешких разлога:​

„Кина, пре свега, краде нашу технологију и ради на томе да наша страна зависи од увоза кинеских производа у виталним областима као што је медицина, настоји да оствари све већу контролу над великим сегменатима саобраћајне и транспортне инфраструктуре у Европи, стварајући потенцијална кризна жаришта. Све агресивније понашање Кине у Јужном кинеском мору, принудило је САД да у знатној мери појачају своје ангажовање у обезбеђивању слободних поморских трговинских путева у индо-пацифичкој зони. Повећани амерички ангажман у азијском региону приморао је наше европске НАТО савезнике да без ослонца на САД преузму улогу безбедносног „европског стуба“ Алијансе задуженог за континуирано сузбијање експанзије Кремља. За одвраћање Кине, Америка мора да издвоји сопствене додатне одбрамбене капацитете“.

Истраживачки сервис америчког Конгреса (ЦРС), потврђује да је кинеска влада почетком фебруара 2020. предузела мере које су произвеле несташицу медицинског и санитетског материјала у западним земљама. Тада је извршена национализација и преузета контрола над производњом и дистрибуцијом укупног медицинског и санитетског материјала у Кини. Највећи део тога се односи на велике америчке и друге стране фармацеутске и медицинске компаније, пребачене у Кину због јефтиније производње, али чији су лекови и опрема били унапред уговорени за европско и америчко тржиште.

Кина је такође организовано куповала масовне количине постојећих медицинских производа на страним тржиштима, пре него што је остатку света постало јасно да је пандемија постала глобална. Имајући у виду ту предност, „кинеска влада обезбедила је себи позицију да може да дели санитетски материјал другим земљама селективно и у складу са својим политичким интересима“, констатује ЦРС.

У међувремену, на Капитол хилу до сада је одобрено око три хиљаде милијарди долара (три билиона – 3.000.000.000.000) финансијске подршке америчким компанијама и исплате паушала привремено незапосленим Американцима док не крене опоравак, за који већина домаћих економиста верује да ће почети у последњем кварталу ове године.

Из Беле куће такође стижу гласови да више не постоји интерес за било какве трговинске преговоре са Кином, док су у припреми стимулативне мере за бржи повратак америчких компанија кући и затвара Кини приступ америчком тржишту.

Извор: Глас Америке