Злочинци под лупом: Против Тачија и Весељија свједочило преко 250 људи!

Специјално тужилаштво у Хагу за злочине почињене на Косову поднело је оптужницу против Хашима Тачија и Кадрија Весељија за скоро 100 убистава, на основу сведочења више од 250 људи.

Како „Блиц“ сазнаје, прво би требало да им се суди за политичке ликвидације, затим за убиство Рома и потом за злочине над Србима.

Хашки трибунал је на свом сајту објавио да је решење донето 24. априла ове године, када је Специјализовано тужилаштво суда поднело на испитивање оптужницу у десет тачака којом се Хашим Тачи, актуелни председник Косова и Кадри Весељи, бивши председник Скупштине Косова, као и друга лица, терете за низ злочина против човечности и ратних злочина, укључујући убиство, присилно нестајање лица, прогон и мучење.

Занимљиво, Специјално тужилаштво у Хагу је пре оптужбе ове поднело још неколико оптужница за злочине ОВК, али ово је први пут да је изашло у јавност са именима оптужених.

„У оптужници се наводи да Хашим Тачи, Кадри Весељи и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава. Жртве кривичних дела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници“, наводи се у саопштењу.

Даље се у тексту упозорава да оптужница представља искључиво “оптужбу”.

„Она је резултат дуготрајних истрага и одражава уверење тужилаштва да може да докаже ван разумне сумње све оптужбе садржане у њој. Судија за претходни поступак Специјализованих већа Косова тренутно испитује оптужницу како би одлучио да ли да је потврди. Специјализовани тужилац је сматрао нужним да о оптужбама изда јавно саопштење услед континуираних покушаја Хашима Тачија и Кадрија Весељија да ометају и подривају рад специјализованих већа“, наводи се у саопштењу.

У саопштењу се даље износе тешке оптужбе на рачун двојице истакнутих политичких лидера из Приштине.

„Тачи и Весељи су, према наводима, спровели тајну кампању да би се укинуо закон којим су специјализована већа основана као суд, као и да би на други начин опструирали рад суда, а све са циљем да они сами не буду изведени пред лице правде Таквим поступцима показали су да су им лични интереси важнији од жртава њихових злочина, принципа правне државе и целокупног народа Косова“, закључује се у саопштењу.

Прво политичка убиства

Како “Блиц” сазнаје, први део оптужнице односи се на политичка убиства која је крајем деведесетих година починила Ослободилачка војска Косова (ОВК) на челу са Тачијем и Весељијем како би истребила припаднике Демократског савеза Косова чији је председник тада био Ибрахим Ругова.

„Ликвидирањем политичких противника лидери ОВК желели су да преузме примат као главни партнер Западу на Косову и Метохији и дочекају НАТО бомбардовање СР Југославије“, каже извор “Блица”.

Према незваничним сазнањима, други део оптужнице указује на злочине против Рома.

„Убиства одређеног броја Рома била су чак свирепија и од ликвидација Срба. ОВК је и Роме доживљавала као непријатеље поготово онај део који се приклонио Србима. Други део које су звали Ашкалијама нису дирали“, подвлачи извор “Блица”.

Тек у трећем делу оптужнице налазе се, како сазнајемо, злочини над Србима.

„Ту се, поред убистава цивила, наводе и злочини над војском и полицијом СР Југославије“, објашњава извор “Блица”.

Иначе, како је писала косовска штампа, Специјални суд је током прошле године позвао на разговор више од 250 људи, а очекивало се да се први на оптуженичкој клупи нађу брат Рамуша Харадинаја Даут, Сокол Добруна и Азем Суља.

Представници Специјалног суда су још раније упозорили да би они који одбију да дају исказе могли да буду задржани у притвору. Међу онима које је суд позвао су осумњичени, жртве и сведоци.

Специјални суд формиран је како би се процесуирали наводи из истраге које је за Савет Европе сачинио Дик Марти о злочинима ОВК.

Та истрага се, заправо, темељи на доказима које је прикупио бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић са својим сарадницима.

Вукчевић за “Блиц” истиче да је незахвално коментарисати поднете оптужнице док их Специјални суд не потврди.

„Треба сачекати јер колико знам, судски процес се води по косовским законима, а све контролише Хашки трибунал. Наравно, ми смо први започели истрагу о ратним злочина ОВК, трговини органима и дошли до конкретних лица, између осталих, и до Тачија. Пронашли смо 12 локација где је урађена ексхумација тела жртава. Тражили смо од САД да нам помогну, али они нису то учинили. И онда смо тај материјал однели Дику Мартију, који доноси резолуцију о томе“, објашњава Вукчевић.

Како каже, за тај посао добили су похвале и из Хага и из Брисела.

„Од 400 сведока које смо саслушали у вези са злочинима ОВК, Хашки трибунал је позвао око 100 и јавно нам се захвалио на сарадњи. Имали смо одличан однос и са Клинтом Вилијамсонон, главним тужиоцем Еулекса за истрагу навода о трговини органима на Косову и у Албанији 1999. године. Толико смо његово поверење имали да смо једино Бруно Векарић и ја могли да уђемо у његову канцеларију у седишту НАТО- у Бриселу“, сећа се Вукчевић.

Нико не мисли на жртве

Адвокат заступник жртава Александар Оленик, наглашава за “Блиц” да су поднете оптужнице истовремено и охрабрујуће и забрињавајуће.

„Очигледно је да се врши притисак на рад тужилаштва које је пре тога подигло четири-пет оптужница и о томе нису обавештавали уопште јавност. Сада су по први пут објавили ко је и зашто оптужен пошто видљиво траже јавну подршку оба друштва, и српског и косовског. Нажалост, око оптужница се води политичка, а не правна расправа и опет нико не мисли на жртве злочина“, подвлачи Оленик.

Како каже, неко мора да говори уместо тих жртава злочина.

„Надам се да ће суочавање свих злочинаца са свим жртвама довести до потребног мира и стабилности у региону јер без тога никада нећемо постати стабилно, нормално и просперитетно друштво. Не постоје наши и њихови злочинци или наше и њихове жртве. Сви су злочинци и сви су жртве. Зато се сви заједно морамо борити да жртве буду признате као жртве и да им помогнемо да се сви ратни злочинци процесуирају и казне“, објашњава Оленик.

Недопустиво је да у Београду и у Приштини осуђени или осумњичени ратни злочинци заузимају јавне функције или учествују у јавном животу, сматра саговорник Блица.

„Њиховим учествовањем у јавном животу шаљемо погрешну поруку деци и будућим поколењима, морамо донети законе који ће то променити“, закључује Оленик.

Извор: Блиц/Косово онлајн