Мило прешао црвену линију: Запад диже руке од најдужег владаоца у Европи
Критике које су због Закона о слободи вероисповести стигле на рачун црногорских власти од стране посланика Европског парламента и британских парламентараца указују да је Ђукановић прогоном СПЦ прешао све црвене линије и изгубио подршку Запада који од њега полако диже руке.
Овако саговорници Спутњика, каријерни дипломата у пензији др Зоран Миливојевић и историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић тумаче поруке посланика Европског парламента из редова Европског хришћанског политичког покрета објављене у Декларацији о црногорском Закону о слободи вероисповести, и оцене које су британски посланици Тим Фарон и Стив Бејкер изнели у ауторском тексту за Њузвик.
Док су европарламентарци указали на то да је црногорски закон донет у спорној атмосфери и супротно препорукама Венецијанске комисије и позвали власти у Подгорици да „уколико је потребно постојећи закон измене“, посланици британског парламента били су много оштрији у оцени да је „у Црној Гори на делу велика крађа олтара“, уз поруку да „НАТО треба да заштити хришћане од власти у тој земљи“.
Мило губи подршку Запада због прогона СПЦ
Дипломата др Зоран Миливојевић ове поруке о прогону хришћана у Црној Гори види као сигнал да је Ђукановић коначно изгубио подршку Запада и да је сва прилика да ће на следеће изборе морати да иде без ње, у околностима које је сам наметнуо и специфичном стању у земљи где му се „догодио народ“.
„Господин Ђукановић је испунио све оно што је било у стратешком интересу Запада – одвојио је Црну Гору од заједнице са Србијом, ушао је у НАТО без референдума, користећи политичку већину и инструменте власти, признао је Косово и покварио је односе са Русијом. Дакле, јасно се ставио на позицију западних центара моћи везано за овај регион и ставио је државу у функцију тих интереса. Међутим, Запад сада има један једини интерес, а то је да постоји континуитет у погледу положаја Црне Горе и да се не доводи у питање признање Косова, чланство у НАТО и спољнополитичка оријентација, и није им више обавезно важно да на челу буде Ђукановић. Он, наиме, својим поступцима компромитује демократске стандарде и институције, поготово сада када је Црна Гора отворила последње поглавље и када је та прича око евроинтеграција ушла у неку завршну фазу“, примећује Миливојевић.
Како каже, Западу је јако важно да режим у ЦГ и стање у тој земљи има све елементе демократских власти и институција и неку врсту владавине права.
„На Западу су очигледно дигли руке и довели у питање најдужег владаоца у Европи“, оцењује искусни дипломата.
Прогоном СПЦ Мило прешао све црвене линије
И историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је Мило Ђукановић прешао све могуће црвене линије у прогону Српске православне цркве и у тоталитарном понашању.
„Западни центри моћи итекако из интереса толеришу својим партнерима разне ствари. Али овде је Ђукановић дошао до тачке када је постало немогуће то толерисати, поготово када се ради о западним политичарима конзервативно-хришћанских усмерења. Напросто, удар и прогон хришћанске православне цркве и сваке друге хришћанске цркве за њих је нешто што не може да се толерише. Такође, Запад је прагматичан и они полазе од тога да су Црну Гору увукли у НАТО и сада им не треба дестабилизација те земље, унутрашњи сукоби и тензије, а Мило генерише атмосферу грађанског рата. Отуда Запад из својих интереса не жели даље сукобе јер је за НАТО и Запад велика срамота да се у једној чланици прогања хришћанска црква и да то још изазове масовне сукобе и тензије“, оцењује Анђелковић и додаје да је прогон цркве у Црној Гори данас гори него у доба комунизма.
Одлучност српског народа, верника и саме СПЦ да не одустане од настојања да се спорни закон не примени допринео је, између осталог, оваквој реакцији Запада, каже Зоран Миливојевић додајући да је ниво незадовољства у Црној Гори порастао до те мере да је врло вероватно да ДПС и Мило Ђукановић више немају већину.
„Западу је потпуно јасно да ситуација у региону и српско питање имају своју тежину и да је о томе потребно водити рачуна, а у контексту настојања да се овај регион укључи у западну сферу интереса и имајући у виду све оно што је везано за Србију, њен положај, косовско питање и будуће односе на овим просторима“, указује Миливојевић.
На питање да ли ће Ђукановић послушати Запад ако већ није чуо своје грађане, историчар Драгомир Анђелковић каже:
„Мислим да у првом моменту неће јер не сме пред изборе. То би изгледало као његова слабост. Али, у другом кораку вероватно ће пробати да нађе компромис са Српском православном црквом и да смири тензије, јер ово за њега постаје јако опасно. СПЦ са друге стране не сме да пристане ни на какав компромис, већ мора да инсистира на трајном решењу које уважава њен статус и садашњи карактер. То значи да је СПЦ недељива и јединствена и никакав компромис на уштрб тога не сме да се прихвати.“
Драгомир Анђелковић је мишљења да ће Ђукановић после извесног времена морати да повуче антидемократски, тоталитарни закон који је фактички био усмерен ка национализацији имовине СПЦ и њеном поништавању.
Миливојевић, пак, верује да Ђукановић неће имати пуно слуха за поруке западних центара моћи.
„Он ће користити сва средства, укључујући и елементе даљег заоштравања и примене силе, како би обезбедио услове да добије још један мандат. Судећи по његовом менталном склопу, начину и дужини владања он није спреман да се тога одрекне, као ни његово најближе окружење које је из свега тога профитирало. Ту је створено једно језгро које ће до задњег тренутка настојати да обезбеди континуитет власти и владавине“, уверен је Миливојевић.
Подсетимо да су европарламентарци у Декларацији о црногорском Закону о слободи вероисповести поручили да Европска комисија треба пажљиво да прати резултате Владе Црне Горе у погледу слободе вероисповести, будући да она чини кључни елемент процеса приступања Европској унији.
Извор: sputniknews.com