МОЋНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА УСАВРШИЛА УМЕТНОСТ УБИЈАЊА: Недавно је спровела ликвидацију као из Бондовог филма!

Израелска обавештајна служба тренутно је тема низа филмова и ТВ серија, почевши од Би-би-сијеве адаптације романа Џона ле Кареа „Мала бубњарица“, преко Нетфликсовог хита „Фауда“, па до „Техерана“, приче о тајној агенткињи Мосада која покушава да онеспособи нуклеарни реактор у Ирану.

То је свет убистава по налогу државе, за које се не одговара пред судом, хај-тек саботажа, смртоносних направа и дивљачких уличних борби који као да је изашао из филма о агенту 007 – све док не продре у стварни свет, као што се то десило недавно у Ирану и подсети нас да Мосад заиста постоји.

Нико у круговима обавештајних служби не сумња да је Мосад одговоран за убиство Мохсена Фахризадеа, нуклеарног физичара који стоји иза тајног иранског програма нуклеарног наоружања. Генијално, дрско и застрашујуће ефикасно, убиство има све одлике организације чији назив у преводу значи „Институт“.

Када се Фахризадеов аутомобил, праћен конвојем возила са телохранитељима, приближио раскрсници удаљеној око 60 километара од Техерана, запуцао је аутомат сакривен у празном пикап возилу. Потом је возило даљински дигнуто у ваздух и срушило електрични стуб. Снајперисти су искочили из другог возила, појавили су се мотоциклисти, а остатак тима од 12 људи отворио је ватру из снајперског оружја. Научник, који је погођен најмање три пута, истетурао се из кола и пао на земљу. Камере поред пута су већ биле онеспособљене, а у најближој болници нестало је струје тако да су Фахризадеа хеликоптерон одвезли у Техеран. Када су стигли, већ је био мртав, а нападачи су неповређени нестали.

– Било је као у акционом холивудском филму- изјавио је један очевидац.

„Бајонет“, Мосадов огранак задужен за убиства, више од десет година прогони и напада научнике повезане са иранским нуклеарним програмом и њихове објекте. Верује се да стоје иза низа убистава иранских научника, укључујући и тровање гасом, убиство подметањем бомбе у аутомобил паркиран испред куће, те убиство двојице научника у колима, којима су мотоциклисти, пројуривши поред њих, закачили експлозив за врата.

Од настанка пре отприлике 70 година, Мосад је подједнако немилосрдан према палестинским екстремистима, шиитском Хезболаху и нацистима у бекству, пише „Дејли мејл“.

Према речима израелског новинара Ронена Бергмана, чија се књига „Устани и убиј први“ сматра историјом Мосада, агенција и друге израелске безбедносне службе убили су најмање 2.700 људи откако је 1948. основана држава Израел. Са буџетом од око две милијарде евра и око 7.000 припадника, важи за највећу обавештајну агенцију на свету после ЦИА.

Ронен Бергман истиче да Мосад треба посматрати у светлу Холокауста и одлучности Израела да више никада не доживе такво понижење. Истина је да је бивши директор Мосада Меир Даган имао обичај да агентима пре одласка у мисију показује фотографију свог деде како клечи у страху пред нацистима неколико минута пре него што ће га стрељати.

– Они верују да ако они не заштите Израел, нико други неће и да ако данас не убију непријатеља, то ће их сутра коштати живота – каже Бергман и додаје да никада није сусрео члана Мосада који се због нечега покајао. Према његовој књизи снима се серија за ХБО.

Мосад је постао познат након што је лоцирао Адолфа Ајхмана, једног од главних организатора Холокауста, у Аргентини 1960. године. Отели су га и довели у Израел, где је изведен пред суд и обешен. Међутим, тек након што су палестински терористи за време Олимпијаде у Минхену 1972. убили 11 израелских спортиста, програм убистава добија пун замах.

За више од 20 година, Мосад је убио 11 осумњичених за тај напад широм Европе, али је изазвао међународни бес 1973. када су агенти у Лилехамеру, у Норвешкој, убили мароканског конобара за кога су грешком мислили да је организатор напада терориста на Олимпијади, Али Хасан Саламе.

Шест година касније стварно су убили Саламеа у Бејруту, након што је агенткиња Мосада, Британка Ерика Чејмберс, успела да се зближи с терористом и почела да се забавља с њим, да би на крају активирала бомбу. Приликом тог напада погинуло је још осморо невиних људи, укључујући и немачку калуђерицу и британску секретарицу, што је само један од бројних случајева „колатералне штете“ акција Мосада.

Међутим, умели су и да се постарају да не буде цивилних жртава. Године 1978. агент Мосада који се зближио с Вадијем Хададом, вођом палестинских терориста одговорним за отмицу „Ер Франсовог авиона“ 1976. којим су углавном путовали Јевреји и Израелци, заменио је жртвину пасту за зубе истоветном тубом у коју је био убачен отров. Кад год би Хадад опрао зубе, мала количина отрова продрла би у његову крв, а два месеца касније умро је у агонији у источнонемачкој болници.

У историји Мосада било је и грешака. Године 1968, у операцији инспирисаној трилером „Манџуријски кандидат“, Мосад је регрутовао психолога рођеног у Шведској да испере мозак палестинском затворенику како би на крају убио Јасера Арафата, председника Палестинске ослободилачке организације (ПЛО).

Три месеца хипнотисао је робијаша, утувљујући му у главу: „Арафат је лош. Мора бити ликвидиран“. Обучавали су га да пуца у Арафатове слике. После тога је Мосад прокријумчарио убицу преко реке Јордан и послао га у мисију, али је он отишао право у палестинску полицију и све им испричао.

Најмање једном операција Мосада снимљена је камером: године 2010. Махмуд ал Мабхух, један од вођа Хамаса, убијен је у хотелској соби у Дубаију: тројица Мосадових агената користила су инструмент који убризгава лек помоћу ултразвука, не повређујући кожу. Анестетик је био тако јак да је онеспособио мишиће за дисање, а жртва се угушила.

Агенти, који су се ушуњали у собу обивши браву, закључали су је споља тако да изгледа као да је закључана изнутра и да је жртва умрла природном смрћу. Полиција је, међутим, открила доказе о борби, укључујући и повреде на лицу жртве. Касније се испоставило да је највећи део борбе снимила хотелска камера и да је укупно 27 агената било маскирано у туристе.

Извор: Блиц