Паметни телефони код деце и тинејџера могу да створе зависност исту као дрога и алкохол!

До овог шокантног открића дошли су светски научници и лекари који тврде да, кад паметни телефон дате у руке својој деци, то је као да сте им дали грам кокаина.

Стручњак за болести зависности Менди Салигари је, како је објављено, још 2017. године скренула пажњу на овај проблем и објаснила и да Снепчет и Инстаграм могу бити једнако опасни у стварању зависности код тинејџера баш као дрога и алкохол.

Делују на мозак

– Увек кажем људима, када детету дајете таблет или телефон, заправо им дајете боцу вина или грам кокаина! Зашто посвећујемо толико мање пажње тим стварима него дроги и алкохолу када делују на исте мождане импулсе – истакла је Салигаријева.

Психијатар и психотерапеут из Института за ментално здравље у Палмотићевој улици др Ивица Младеновић дели мишљење светских стручњака и истиче да се зависност од смартфона може мерити за зависношћу од хероина.

– То је зависност од интернета, друштвених мрежа и видео-игара. Паметни телефони сами по себи нису опасни, међутим, они углавном данас служе да се у сваком тренутку без ограничења доспе до интернета. Не постоји могућност да се контролишу, а деца имају приступ свим садржајима на интернету, чак и онима који нису пожељни за њих – објашњава Младеновић.

Он напомиње да је код деце већа опасност да развију зависност од видео-игара и подсећа да се од прошле године она третира као стање које би требало лечити.

– С једне стране, зависност је сама по себи опасност, а са друге, имамо искуства да млади људи после осмог разреда напуштају школу зато што желе у потпуности да се посвете игрицама. Имамо и ситуације да се деца поистовећују са ликовима из игара, ту може доћи до вршњачког насиља, али и до самоубиства – упозорава Младеновић.

Он каже да је код старије деце присутнији проблем зависности од друштвених мрежа.

– Довољно је да једном пробате хероин и ви сте развили зависност, исто је и са интернетом. Када ви то дате у руку незрелој особи, то значи да сте спречили да се она развије у зрелу особу. Адиктивност је огромна, а проблем је што не постоји превенција. Не постоји дијагноза зависности од сурфовања, друштвених мрежа, интернета, а има пуно пацијената и код нас, у свету посебно – напомиње Младеновић и закључује да је велики проблем то што родитељи не проводе довољно времена с децом.

Клинци кризирају, анксиозни су и напети

Др Светлана Вучетић из Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици каже да зависност од употребе телефона није још класификована као зависност:

– Јављају се пацијенти који имају потребу да много времена проводе на друштвеним мрежама. Њима су ближњи скренули пажњу да то не чине или су сами схватили да, ако пет минута не провере шта се дешава на друштвеним мрежама, постају анксиозни, напети. То су људи који имају више од 18 година. Мислим да је тај некакав осећај зависности од мобилних телефона код деце у Србији још увек спорадичан.