Полицајац који је испитивао Амфилохија на крају упитао “Ви се зезате са мном?”

НА празник Цвети ове године архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије одржао је службу у манастиру Златица, да би након ње био приведен у Центар безбедности Подгорица!
Наводно је прекршио мере Владиног Националног координационог тела за борбу против короне. Док је трајала литургија око светиње је владало право опсадно стање. Поред њега, ухапшено је и неколико свештеника из Храма Христовог Васкрсења. Било је очигледно да је почела примена антицрквеног Закона о слободи вероисповести.

– Имамо петнаест минута, или колико је потребно да стигнемо до Центра безбедности. Дајте нам ваше матичне бројеве, датуме рођења и бројеве телефона – рекао је један полицијски службеник.

Свештенство се бранило, није хтело да да своје личне податке, и бранили су једни друге, како појединци нису били на служењу литургије. Вест се брзо прочула градом па се за кратко време испред зграде полиције почео окупљати народ.

У СТАНИЦИ владика Амфилохије нашао се на „иследничкој столици“. Почело је испитивање.

Полицајац: Ваше име и презиме?

Митрополит: Архиепископ цетињски, зетско-брдски и скендеријски, митрополит црногорско-приморски.

Полицајац: Датум рођења?

Митрополит: На дан Христовог рођења.

Полицајац: Запослење?

Митрополит: Код Бога, ако сте чули за њега?

Полицајац: Адреса?

Митрополит: Тренутно на трону Петровића, у будућности уз Христа.

Полицајац: С киме сте контактирали последњих дана?

Митрополит: Са Богом!

Полицајац: Његова адреса становања?

Митрополит: (руком показује на срце)

Полицајац: Можете бити кажњени због овога?

Митрополит: Поштујем само Божји суд и небеско царство.

Полицајац: Можда нас онда уз помоћ Бога можете довести до нултог пацијента.

Митрополит: Не треба ми Бог за то, већ знам.

Полицајац: Па ко је онда нулти пацијент?

Митрополит: Адам!

Полицајац: Ви се зезате са мном?

Митрополит: Не зезам, то је света истина!

Полицајац: Слободни сте…

Митрополит је у станици полиције задржан шест сати, иако испитивање није дуго трајало. То је још више у народу улило неповерење према институцијама система и тада већ одлазећем режиму. Његов грех је био што је тог лепог дана, на Цвети, дошло више хиљада верника из Подгорице и других места.

ОСЕЋАО ЈЕ БОЛ СВЕТА И ДОБРОТУ ЧОВЕКА
ОТАЦ Дарко. Р. Ђого сведочи: Једном смо се сукобили: желео је Старац да га послушам, у време док сам и сам носио послушање неприпадања себи самоме већ Заједници факултета. Нисам то могао испунити, без штете по душу. Старац је повисио глас, а моја младост и гордост нису остали дужни. И док смо се то вече растали у љутњи (а ја и у сузама), сутра је требало да се поново видимо. Пришао сам му, тог јутра, збуњен и магловит. Узео благослов. Погледао ме својим дубоким очима и насмејао се: „Добар си, оче, имаш срце!“ И помиловао онако како само Ђед милује своју децу. Отишао је Старац лицем к Светоме Петру Цетињскоме лицем Спасу своме. Осећао је бол света, доброту човека, тананост душе, лепоту виђења лица другога.

ИСТАКНУТИ теолог, отац Дарко Р. Ђого присећа се да је цетињски владика предавао Увод у богословље и Еклисиологију на првој години студија, а Катихетику на четвртој.

– Долазио би, понекад ноћу, касно, а ми смо га чекали да узмемо благослов и чујемо оно ђедовско „благо мени, благо мени“. Понекад би тада, тек по доласку, у ма које доба дана и ноћи, држао дугу беседу. Гледајући њега видели смо аутентичног човека. Ко зна, да је срео Амфилохија, можда би Доситеј схватио да и данас има пустињских отаца у градовима? Спремали смо испит код њега дуго: тражио је на првој години да се прочита тридесетак књига за два његова предмета, књига по свему различитих. И ми смо их читали, све нисмо смели другачује да му изађемо на очи. Пленио је аутентичношћу.