ПРОФЕСОР ЈЕВТИЋ : Америком владају хришћански ционисти, они фугуративно речено више воле Израел него САД

Налазимо се у светом месецу поста за све муслимане Рамазану. Месец се карактерише што већим везама са Богом за сваког ко верује у ислам исто као и за теме које су од примарне важности за исламски свет. Ангажовање муслимана у остваривању важних идеја везаних за саму суштину вере је због тога посебно видљиво током Рамазана. То је био основни разлог због чега је вођа исламске револуције Ајатолах Хомеини последњи петак месеца Рамазана прогласио даном Ал Кудса што је арапско име за Јерусалим. Значај Јерусалима као инспирације за исламску револуцију 1979. види се из податка да је вођа палестинског народа Јасер Арафат био први страни лидер који је посетио Иран после успешно изведене исламске револуције.

Читаоци се вероватно питају зашто је Ајатолах Хоемини изабрао да од свих исламских државника прво позвао Арафата и зашто је утврдио дан ал Кудса. Разлог је врло једноставан у исламу постоје три најзначајнија света места: Мека, Медина и Јерусалим. Према исламском учењу ислам је битно политичка религија. Исламска заједница се стога остварује као државна заједница. Зато би у принципу сви муслимани морали да живе у јединственој исламској држави. Самим тим света места би била у тој држави а док се то не оствари света места морају бити под политичком контролом појединачних исламских држава. Како знамо Мека и Медина су у том статусу, али је Јерусалим под управом Израела. Стога је задатак сваког муслимана да учини све што је у његовој моћи да се Јерусалим врати под пуну државну контролу неке муслиманске заједнице. У овом тренутку читав исламски свет сматра да та политичка заједница треба да буде будућа независна и међународно призната држава Палестина.

Посета Јасера Арафата била је мотивисана тим разлогом. Ајатолах Рухолах Хоменини хтео је да покаже да револуција коју је он успешно извео није за циљ имала само политичку промену у Ирану, већ да су њени циљеви опште исламски а најважнији од свих да Јерусалим постане део палестинске државе. Зато је и одређен дан Ал Кудса и то баш у последњи петак месеца Рамазана. Петком се у подне без обзира на Рамазан или не одржава подневна најважнија дневна молитва, а после ње се изговара хутба-политички обојена проповед која окупљене вернике обавештава шта је њихов најважнији политчки циљ.Нема важније хутбе него хутбе у последњи рамазански петак. Дакле идеја ајатолаха Хомеинија била је да се том најважнијом хутбом у години верници подсете да за њих нема важнијег доказа да су муслимана од труда за стављање Јерусалима под контролу Палестине.

Управо због тога пропао је Трампов “Договор века“ којим је он хтео да заувек реши палестинско-израелски спор. Трампов план је предвидео да Јерусалим буде главни град Израела, а то је за Палестинце и муслимане неприхватљиво. Тако се у овом моменту сасвим јасно види да је питање суверенитета над Јерусалимом квадратура круга. Јер ниједна страна из теолошких разлога не сме да се одрекне Јерусалима. За Јевреје јерусалимско брдо храма је место на коме је постојао Соломонов храм. Он је срушен до темеља од стране Римљана 72. године. Основна идеја јеврејске теологије јесте да храм поновио изграде да би ту могли да приносе жртву. Зато што је јерусалимски храм једино место где Јевреји могу принети жртву, а без тога нема пуноће јеврејске вере. Са друге стране муслимани су на месту Соломоновог храма подигли две џамије Ал Аксу и Куполу на стени. Те две џамије чине треће свето место ислама. Важно је истаћи да у време када су на том месту подигнуте ове две џамије, јеврејски храм није постојао већ више векова. Дакле нису муслимани одговорни за рушење храма и нису га отели Јеврејима. До момента освајања Јерусалима од стране муслимана 637. године град је био у саставу Византије. Са тог места је према исламској теологији муслимански веровесник Мухамед на свом крилатом коњу који се звао Бурак оделетео у небо. Видео рај, пакао, божје посланике, осетио Алаха. Јер људима није дато да Алаха виде. Да би се изградио јеврејски храм потребно је уклонити џамије. А за муслимане то је као убод ножа у срце.

Из овога се види да је питање храма квадратура круга. То је најважнији проблем светске политике који онемогућава мир између Јевреја и муслимана. Али и муслимана и САД, јер Америком владају такозвани хришћански ционисти. То су људи који су на власт довели и Роналада Регана и Буша млађег и сада Доналда Трампа. За хришћанске ционисте услов да они оду у рај јесте Јерусалим припадне Јеврејима. Значи они фугуративно речено више воле Израел него САД. Шта је онда решење?

Решења нема без договора обе стране. Тек кад се ове две заједнице договоре могућ је трајни мира. Чини ми се да би најбоље био да се о томе организује референдум обе стране. А да се онда на основу тога тражи задовољавајуће решење.

Пише: Мирољуб Јевтић