СЦЕНЕ ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ: Мигранти пале куће на северу Србије!

Око четири стотине миграната, који су се у четвртак окупили у међузони граничног прелаза Келебија – Томпа, у петак рано ујутру превезено је у прихватне центре. Гранични прелаз је отворен и проток путника и робе на граници са Мађарском одвија се несметано.
Миграната, међутим, на самом северу Србије има још доста. Група која је боравила у келебијској шуми је одвезена у прихватни центар, али се мигранти и даље у групама могу срести на улицама Суботице, Кањиже, Новог Кнежевца, Хоргоша, Мајдана, Раба, Таванкута, и других места дуж српско-мађарске државне међе.

– Мигранти неће сутра нестати са нашег терена, али наш задатак је да осигурамо безбедност наших грађана – поручио је Роберт Фејстамер, председник општине Кањижа и домаћин сусрета представника севернобачких и севернобанатских локалних самоуправа, полиције, Комесаријата за избеглице…

– Једна је ствар када цивилне организације деле храну на терену и брину о њима, а нешто сасвим друго је када се мигрантима деле шатори како би стварали кампове унутар шуме или насеља. На тај начин им се шаље сигнал да не иду у прихватне центре, да не верују властима и институцијама у Србији, него да верују цивилним организацијама и да раде оно што оне траже од њих, и то је озбиљан проблем јер наносе штету целом систему.

Постоје особе које координишу путањом миграната, јер није реално да неко са Блиског истока пронађе место Рабе или Чикерију.

– Сигурно и сада постоји између три и пет особа које координирају путању миграната. Када се ми обратимо тим мигрантима да ћемо их склонити са улице, они одбијају нашу помоћ јер кажу, рецимо, да „за два сата иду преко границе“. То онда није самоиницијатива – истиче Фејстамер.

ИЗГОРЕО И РЕСТОРАН
У објектима у које се сакрију, како сазнајемо, пале ватру да би се угрејали, а неретко тако изазову пожар. Тако је недавно избио пожар у бившем ресторану у Келебији, који је изгорео до темеља.

– У сваком моменту их је ту било бар десетак, али су се мењали, нису били исти људи. Ватрогасци су брзо стигли, али се ништа није могло спасти – прича Илона Варга са Келебије.

Извор: Novosti, Dnevna Gazeta