Albanke ne rađaju više od Srpkinja

Tačno je da su nekada žene iz Albanije i sa područja Kosova i Metohije rađale najviše dece. Ako je suditi po statistici, to se uveliko promenilo, pa su sada liderke u Evropi Gruzijke i Turkinje.

Stopa fertiliteta, tj. broj živorođene dece trebalo bi, ako se želi osigurati prosta reprodukcija, u proseku da iznosi 2,1 dece po ženi. Prema podacima iz 2016, najvišu stopu fertiliteta osim Gruzije i Turske imaju Francuska 1,92 deteta po ženi i Švedska 1,85. Srbija je sa 1,46 dece po ženi na samom evropskom dnu, dok su područje Kosova sa 1,66 deteta i Albanija sa 1,54 na nivou, pa i ispod evropskog proseka!

To je za mnoge iznenađenje jer su doskoro Albanke i žene sa Kosova slovile za majke sa najviše dece. Na početku tranzicionog perioda u Albaniji je prosek bio 2,96 dece po ženi, a na Kosovu i Metohiji 3,59 i po tome je ovo područje dominiralo u Evropi! Tada je u Makedoniji zabeležena stopa iznad dva deteta i to 2,06, dok su na ostalim područjima bivše Jugoslavije one bile ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju u Hrvatskoj 1,68, Srbija 1,72.

Iseljavanje kao trend

Padu stope rađanja na Kosovu doprinelo je iseljavanje ne samo nealbanskog življa. Najveći broj stanovnika odlazi put zapadne Evrope.

Oko 70 odsto mladih Albanaca želi da emigrira u zemlje Evropske unije zbog nezadovoljavajuće socijalne i ekonomske situacije, pokazalo je istraživanje više međunarodnih organizacija.

Rađanje na Kosovu i u Albaniji se smanjuje zbog poboljšanja socijalnog položaja žene i veće prisutnosti planiranja porodice i kontrole rađanja, ali i zbog boljeg obrazovanja stanovništva. Na pad utiče i bolja zdravstvena zaštita dece.

Srpske porodice sa Kosova i Metohije „pretekle“ su albanske po brojnosti dece u porodicama, gde prema raspoloživim podacima ima sve više srpskih porodica sa po šestoro dece, dok je prosek troje dece po porodici!

Mlađen Kovačević, ekonomista, u izjavi za „Vesti“ kaže da je stopa rađanja na Kosovu i Metohiji, kao i Albaniji godinama bila visoka zbog ekonomske i socijalne zaostalosti, ali da su se vremena promenila.

– Mladi se sve više školuju i odlaze u inostranstvo, tako da se stopa rađanja drastično smanjila. Slična situacija je i u Evropi gde se rađa sve manje dece – kaže Kovačević.

Vladimir Grečić, stručnjak za demografiju, za „Vesti“ da se iz Albanije od pada Berlinskog zida iselilo milion ljudi i to u zapadnu Evropu.

– Iseljavanje, modernizacija i obrazovanje su učinili svoje, tako da žene iz Albanije nisu više liderke u rađanju. Inače, stopa rađanja smanjuje se u svim evropskim zemljama – kaže Grečić.

Broj dece po majci

EU                                    1,60
Gruzija                             2,23
Turska                              2,11
Francuska                       1,92
Švedska                          1,85
Danska                            1,79
Kosovo*                           1,66
Rumunija                         1,64
Albanija                            1,54
Austrija                            1,53
Makedonija                      1,50
Srbija                                1,46
Hrvatska                           1,42
Španija                             1,34

(izvor Evrostat)

On kaže da porodica sve više gubi na značaju, tako da u budućnosti možemo očekivati sličan trend, tj. sve veće smanjenje rađanja. Kad je reč o prosečnoj starosti prvog rođenja, i tu je prag pomeren.

U Srbiji žene prvi put rađaju sa 27, 8 godina, na KiM 26,9 godina, a u EU sa 29 godina. Prema tom istraživanju, u proseku najstarije rađaju Italijanke sa 31 godinom i Špankinje, koje prvi put postaju majke sa 30,8 godina.