Животна исповест Албанца са Космета који је прешао у православље

Животна исповест Илије Кастриота, етничког Албанца са Косова и Метохије, који је постао хршћанин-православац, иако је као рођени муслиман, због албаско-српског сукоба, имао предрасуде према овој религији. Ово је његова животна испосвест:
„Благослови Господе моју драгу браћу и сестре у Христу!

Моје име је Илија Кастриоти, рођен сам на Косову и Метохији (Јужној Србији) 05. јуна 1986. године у сунитској, муслиманској, албанској породици.

Са Космета смо породично избегли у Немачку 1993. године (моја мајка, отац, сестра и ја). Одрастао сам као муслиман, али је моја радозналост о хришћанској вери почела већ у адолесценцији. Када сам прочитао и студирао историју своје нације, поставио сам себи следећа питања: Зашто су наши национални хероји имали хришћанска имена? Каква је то вера? Почео сам да проучавам хришћанску веру, проучио њену историју, учења Цркве, Свето писмо…

На Косову и Метохији постоји мањина Албанаца, која је римокатоличке вероисповести. Због тога што ме је хришћанство привлачило, одлучио сам да и ја постанем римокатолик, јер сам учен да православље не долази у обзир, да смо у рату са Србијом и да са њом не треба да имам било какве везе.

Почео сам да читам много – о догми Римокатоличке „цркве“, а паралелно са тим, отворио сам и Свето Писмо, Свето јеванђеље, а прва страница коју сам прочитао је она о жени ухваћен у прељуби (Јован 8: 1-11). Наишао сам на велику љубав за коју нисам знао у исламу:

„Ко је без греха међу вама, нека први баци камен на њу“ (Јован 8: 1-11)

Био сам као парализован, у мом исламском схватању ова жена је заслужила каменовање, а то што је рекао наш Господ Исус ме је парализовало – први пут сам осетио ту Божанску Љубав, очи су ми засијале сузама, јер је ова љубав била толико велика, безусловна…

Међутим, открио сам да многе ствари католичка (јеретичка) „црква“ погрешно изводи и предаје. Њена догма је погрешна и противна Библији.

Онда сам почео да тражим начин да постанем протестант, али сам се такође убрзо уверио да ни пртеостанске цркве немају везе са учењем Господа и Светих апостола.

Мој пут до православне вере! (Кликни овде)

Почео сам да проучавам православље (догму, историју Цркве…), упркос свим мојим предрасудама. Слушао сам православне химне на различитим језицима, нисам их разумео, али сам чуо да анђели певају, њихов глас је дубоко продро у моје срце и душу.

Када сам изразио жељу да пређем у православље родитељи су били жестоко против, а и други су ме вређали и претили да пратим православни пут.

Упркос свим сукобима, одлучио сам да се крстим 2013. године. Отишао сам у Албанију и наишао на цркву Светог Теодора (Влора, Албанија). По доласку сам се срео са оцем Константин и испричао му своју причу. Саслушао ме је и одговорио:

„Зашто сте путовали 2000 километара да бисте се крстили? И у Немачкој постоје православне заједнице!“

По повратку у Немачку сам се крстио и почео да радим на својој души. Прошао сам кроз многе борбе и личне и са људима, али су ме духовне књиге Светих Отаца наоружале за борбу. Касније су и моја сестра и жена крштени. Хвала Богу!

Фото: Приватна архива
Почео сам да постим, увео самоконтролу, променио много ствари у животу. Живим у православљу са својом породицом. Са супругом слушам духовну музику.

Ово је била кратка прича о мом путовању у православну веру. Желео бих да се са још неколико речи обратим својој браћи и сестрама у вери:

Уверите се да су ваша деца одрасла у Православљу, јер овај свет иде против Бога. У „модерном свету“ лежи пакао.

Читајте Свето писмо и не идите грешним током, већ пливајте против струје, то је тешко, али уз Божију помоћ све је могуће. Идите на исповест, примите свете дарове, тренирајте своју децу духовно и физички.

Нека вам Господ све благослови!

Са љубављу, ваш брат у Христу.

Izvor: СРБИНИНФО

Илија Кастриот