Bio je ponos Jugoslavije: Nekadašnji grad na umiranju diže se iz pepela

Kraljevo — Od šezdesetih do pred sam kraj devedesetih godina prošlog veka Kraljevo je bilo jedan od nosilaca ekonomske stabilnosti Srbije, čak i velike Jugoslavije.

Samo u četiri industrijska giganta: Magnohromu, Fabrici vagona, Jasenu i Kablaru bilo je zaposleno više od 15.000 radnika, sa Magnohromovim rudnicima i par hiljada više, sa redovnim platama, sigurnim tržištima i izvozom koji se merio desetinama miliona dolara.

Period tranzicije bio je poguban za grad na Ibru. Zbog loše privatizacije oko 20.000 radnika za svega dve-tri godine ostalo je bez posla, a na dvadesetak firmi, među kojima i na nekadašnje gigante stavljen je katanac, imovina uništena i opljačkana. O Kraljevu se sve češće i sa sve više argumenata govorilo kao o „gradu na umiranju“ ili „davljeniku na Ibru“.

Novi projekat Srbije i Švajcarske: „Tehnopark Srbija 2“
Na sednici Skupštine grada, poslednjih dana decembra, pred odbornicima će se naći najveći budžet u istoriji grada. O kakvom se napretku radi govori gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić, iznošenjem nespornih brojki, piše RINA.

„Godine 2016. imali smo budžet od 2.600.000.000 dinara, a već 2019. budžet je dostigao 4.100.000.000 dinara. Ove godine smo napravili veliki iskorak i budžet grada Kraljeva za 2020. iznosi 4.370.000.000 dinara. Pored dve velike investicije, koje realizujemo uz ogromnu pomoć predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koje su značajne za čitavu Centralnu i Zapadnu Srbiju, za Moravički, Raški i Rasinski okrug – izgradnje Moravskog koridora i otvaranja aerodroma „Morava“ u Lađevcima, u Kraljevu se realizuje još nekoliko veoma velikih investicija“, rekao je Terzić.

U dve fabrike posao za 7.500 radnika

Gradonačelnik Terzić posebno potencira značaj gradnje dve velike fabrike, „Leoni“ i „Taj grupe“, koje su prve velike firme koje se grade u Kraljevu posle više od tri decenije.

„Do 2023.godine nemačka firma Leoni će zaposliti 5.000 radnika,baš onda kada će biti otvorena i deonica auto-puta od Adrana, odnosno Kraljeva do Beograda, a u fabrici Taj grupe do 2021. godine biće zaposleno 2.500 ljudi.U ove dve fabrike danas radi 1.200 radnika, što je ogroman pomak ako znamo da je Kraljevo u procesu privatizacije ostalo bez velikog broja radnika“, ističe gradonačelnik Terzić.

Krupne investicije u oblasti privrede prati izgradnja novih infrastrukturnih objekata, rekonstrukcija i modernizacija postojećih koje gradu vraćaju nekadašnje pozicije i važnost, ne samo privrednog centra Srbije, nego i saobraćajnog, kulturnog i sportskog.

„U toku je izgradnja stanova za snage bezbednosti u naselju Ribnica, na svega tri kilometra od centra grada. Pripadnici Vojske, Policije, Žandarmerije, Bezbednosno-informativne agencije moći će da kupe stan po izuzetno povoljnim uslovima, cena kvadratnog metra iznosiće 400 evra. Grade se socijalni stanovi u Dositejevoj ulici, gde su ljudi doskoro živeli u uslovima nedostojnim čoveka. Njihovi stari, oronuli stanovi biće zamenjeni novim, a oni će platiti samo razliku kvadrata“, kaže Terzić.

Značajne investicije u škole, vrtiće i druge objekte za decu

Kraljeva posebno naglašava da su ulaganja u škole, obdaništa, sportske terene, važne investicije u budućnost grada,u decu, koja traba da ostanu u ovom gradu i preuzmu brigu i odgovornost za sudbinu Kraljeva.

„Završili smo paviljon na Goču, u šta je grad uložio 65.000.000 dinara, okončali javnu nabavku nove žičare u vrednosti 35.000.000 dinara, za šta je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izdvojilo 15.000.000 dinara. Uz pomoć Javnog preduzeća Putevi Srbije, rekonstruiše se put ka planini Goč, a vrednost prve faze radova je 144.000.000 dinara“, naglašava gradonačelnik Terzić.

b92.net