DEVOJAČKA ČAST VAŽNIJA OD ŽIVOTA Bežeći pred Turcima 50 mladih Srpkinja izabrale smrt umesto sramote!

Na stranicama srpske istorije bledo se nazire podvig 50 srpskih devojaka koje su nakon propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca.

Ne želeći da izgube devojačku čast i dostojanstvo izabrale su smrt umesto sramote. Od 1813. godine pa sve do danas nije postavljen spomenik u znak sećanja na moralni podvig 50 mladih Srpkinja.

Samo jedan skroman natpis na zgradi Doma svedoči o ovako velikom podvigu.

Srbi su uspeli da u Prvom srpskom ustanku proteraju Turke sa ovih prostora, ali posle nekoliko godina mira usledio je mirovni sporazum Rusije i Turske u Bukureštu 1813. godine, nakon čega je Srbija prepuštena na milost i nemilost Turcima. Godinu dana kasnije počela je velika ofanziva na Srbiju, a naročito velike turske snage krenule su iz Bosne (oko 130.000 vojnika). Slom ustanika bio je izvestan pred ogromnom neprijateljskom silom, a Turci iz Bosne su sa zapada nadirali ka Beogradu. Na putu im se našlo i selo Skela kod Obrenovca, a tragični i herojski čin na koji se tada odlučila grupa žena i devojaka danas pamte samo veliki poznavaoci istorije i meštani obrenovačke opštine.

Nažalost, selo Skela je i za vreme Drugog svetskog rata preživelo tragediju, kada je 15. avgusta 1941. godine selo bilo prvo mesto u Jugoslaviji koje je bilo žrtva nemačke okupatorske kaznene ekspedicije. U znak odmazde kada su Posavski partizani ubili jednog nemačkog oficira i trojicu podoficira, streljano je 15 meštana Skele, a ostala 42 taoca su bila dovedena iz Beograda – iz Banjičkog logora i zatvora Specijalne policije.

Posle streljanja tela ubijenih su bila obešena i ostavljena da vise ceo dan. Vest o odmazdi u selu Skela, radi zastrašivanja stanovništva je objavljena putem radija i novina, a bio je štampan i poseban plakat. Plakatom je stanovništvo Beograda, ali i drugih mesta u Srbiji, bilo obavešteno o ovoj zločinačkoj akciji. Jedan primerak ovog plakata o spaljivanju sela Skele izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu.

U znak sećanja na stradanja iz Drugog svetskog rata gotovo u svakom manjem mestu postoji spomenik sa imenima streljanih u odmazdama, dok je malo dalja prošlost prepuštena usmenom prenošenju lokalnog stanovništva. 205 godina u narodu živi priča o 50 srpskih devojaka kod sela Skela.

Imena ovih heroina lagano se zaboravljaju, a to se ne bi dogodilo da su bila uklesana za ponos na mestu njihovog stradanja.