БАУК РУСКИХ ПОДМОРНИЦА У ЈАДРАНСКОМ МОРУ: Истина или мит?! (ВИДЕО)

Баук руских подморница кружи Јадранским морем, овом додуше измењеном максимом другова Карла Маркса и Фридриха Енглеса из дела „Манифест комунистичке партије“, могли би да започнемо причу која већ дуже време окупира регион, посебно бивше државе бивше СФРЈ које излазе на море. Да ли заиста руске подморнице улазе у Јадран, мистериозно се појављују и нестају у дубинама, или је све плод медијског спина и жеље за што више кликова на порталима и даље није сасвим разјашњена. Управо зато митови и легенде о овој причи и даље круже. Мистерију свакако подргева и сам НАТО не желећи, као и Сједињене Државе нешто више да каже, посебно од афере са хрватским рибаром који је са морског дна извукао велику црвену кутију, па прво о томе обавестио медије, а онда и америчку амбасаду у Загребу захтевајући одштету за покидане мреже.

Прича о руским подморницама у Јадрану је поприлично стара. Додуше од појаве тада првих совјетских подморница класе “Виски”  почетком 1950- тих година прошлог века у албанским водама, затим формирања мешовитих посада и каснији разлаз са Енвер Хоџином Албанијом, уопште се о томе није говорило. Повремено су совјетске подморнице из састава 5. поморске есакдре упловљавале у Јадран и цела прича се на томе завршавала. С почетком ратова на простору бивше СФР Југославије, Јадранско море постаје крцато подморницама морнарица САД, али и осталих чланица НАТО закључно са агресијом на Савезну Републику Југославију 1999. године.

Нова Хладноратовска реторика некако је више била резервисана за Балтик, логично јер управо ту се додирују снаге НАТО и армије Руске Федерације, да при томе додамо и од 2014. на привид “неутралну” Шведску која је већ дизала причу о мистериозним руским подморницама које се с времена на време појављују у њиховим територијалним водама, затим јурњаву за њима и бригу јер трошкови тих потрага се крећу у милионима долара док се трага за било каквим конкретним доказом. Епизода са руским подморницама у Јадрану само употпуњује ту слику и уклапа се у шаблон “Неохладног рата”.

Ова прича имала је свој увод почетком јануара ове године, кад је на хрватским порталима осванула вест да је рибар Дарко Кунац из малог места Бигава код Подгоре, које је у историји уписано као локација где је за време Другог светског рата била формирана Ратна морнарица Нове Југославије, уловио у своју рибарску мрежу код острва Мљет уместо рибе једну повелику црвену кутију. Коцкаста справа извучена из дубине била је црвене боје тешка око 100 килограма, а на основу натписа тврдило се да је у власништву америчке свемирске агенције НАСА? Како то обично бива, прича је попримила сценарио налик оним из шпијунских романа. Откуд ова направа у Јадрану, шта НАСА ради око острва Мљет, кад тамо нема ничег од итереса за ову агенцију и зашто би баш они страживали морске дубине. Новинари су трагом информација кренули ка америчкој амбасади у Загребу, али су тамо наишли на затворена врата и зид тишине. Међутим, прича је из сата у сат ескалирала, па и онда кад се рибар огласио и рекао да ће вратити кутију Американцима, јер њему не треба, али тражи одштету за покидане мреже. Амбасада коју су медији поново звали прво се правила невешта, да појма нема о чему се ради, а онда су званично саопштили “ствар је поверљиве природе”. Овом реченицом уместо, као што су мислили да ће да умире јавност, су је заправо још више продгрејали да се у Јадрану дешавају неке мутње радње? Наравно, од рибара је затражено да им врати кутију, јер је то власништво САД. Прича је трајала још пар дана, а епилог је био после натезања да је кутија била враћена Американцима, а рибару плаћена одштета од 2684 евра за оштећене мреже.

Рекло би се прича је завршена, а да ли је тако било заиста. За наставак приче побринули се ентузијасти који обожавају и прате бродове, кад су саопштили да је пар дана пре открића мистериозне кутије око острва Мљет пловио истраживачки брод УС Навал Шип Брус Ц. Хизен  (Т-АГС-64) мешовитом војном и цивилном посадом. Овај брод у саставу америчке ратне морнарице са матичном луком Норфолк – Вирџинија примећен је у мљетском акваторију, како изводи маневре које су медији описали као “чудне”, после редовног ремонта у ријечком бродоградилишту “Виктор Ленац”. Такође, неки су описивали и да су видели мистериозне плутаче у хрватским територијалним водама. У причу се убрзо укључила и Обална стража Хрватске, који су потврдили да је амерички брод УСНС “Бруц Хизен” на мисији подводних истраживања и мапирања терена уз дозволу хрватских власти, као и да су на броду била и два официра Обалне страже РХ. Иначе и званични Загреб се правио да појма нема о чему се ради и да је читава ствар поверљиве природе. Циркус са изјавама око мистериозне коцке зачињен је био и изјавом Американаца да је апарат сасвим случајно испао са брода приликом извођења маневра и да је на простору јужној Јадрана постављнео неколико сличних плутача.

Прича је стигла и до светских медија и поморских стручњака, од којих су неки анализирали «сумњиву коцку» и дошли до закључка да се не ради о НАСА – иној опреми него да је власник “коцке” Naval Oceanographic Office (NAVOCEANO), морнаричка војна агенција и да је у питању акустични локатор, односно хидрофонска станица. То су касније признали и Американци и навели да апарат служи за мапирање и детектовање подводних клизишта? Некакао скирвено је додато да акустични локатор има и војну примену односно може да се користи за откривање (детекцију) и праћење кретања подморница. Остало је опет нејасно чијих подморница? НАТО пакта или можда нечијих других подморница?! Пошто је познато да Јужна команда НАТО у Напуљу има редовне контакте са свим подморницама алијансе које плове Медитераном, као и оним које упловљавају у Јадран, а на источној обали  нема ни једне једине подморнице, осим музејских експоната у Црној Гори и Србији, логично се намеће питање о којим и чијим подморницама се заправо ради?! Ко то онда упловљава у Јадран чији подводни и површински простор контролише НАТО, где су велике нападне нуклеарне подморнице америчке морнарице или британске долазиле искључиво ради одмора или церемонијалних посета..

А, онда 17. јануара ова неочекивана прича, која је већ распалила машту широких маса добила неочекивани заплет, када се појавила информација да је много раније још у децембру прошле године  код Ортанта виђена наводно руска подморница Пројект 636 (НАТО ознака Импровед Кило) позната и као „црна рупа“ или ноћна мора Запада“, која је наоружана крстарећим ракетама 3М-14 Калибар, која се тих недеља налазила у пловидби источним Средоземљем у близини Сирије, да би затим рута кретања била усмерена ка централном Медитерану. Према неким тврдњама у поморском штабу НАТО у Напуљу уследило је чуђење откуд руска подморница у источном Јадрану, далеко од зона у којима редовно се појављују подводна пловила новоформиране руске Медитеранске флоте. Још већи проблем је био тај што ова подморница је заправо носачи крстарећих ракета Клуб/Калибар , које могу бити лансиране из торпедних цеви и подводних лансера из Јадрана на било који војни циљ у централној Европи, јер се ово море дубоко усеца у европско копно. Потрага, наводно није дала резултате, јер подморница није откривена нигде на Јадрану, а мрежа сонара са италијанске стране није показала никаква сумњива подводна дешавања. Отуда се и јавила информација, да су Американци у Јадран послали брод у тајну мисију маскирану под изговором пручавања подводних клизишта како би се регистровала свака сумњива подводна активност, а сплетом случајних околности је све проваљено.

Слична прича забележена је била и пре пет година, маја 2015. кад је лансирана вест да је виђена руска нукеларана подморница на перископској дубини у близини Дубровника. Директор информационог центра НАТО Дерек Чепел, тада је изјавио како то није никаква новост за Алијансу и да Руси годинама прате све веће војне вежбе НАТО пакта, као и да је то за њих прихватљиво док се руске подморнице налазе у међународним водама. Ни за ову тврдњу осим гласина није било ниједног једног доказа, да је неко видео руску подморницу. Све се завршило по систему рекла-казала и на ову причу у стилу дневне сензације је била стављена тачка. Истина, четири месеца касније са укључењем Русије у рат у Сирији повећао се и број пловила ангажованих у операцијама укључујући и дизел –електричне, али и нападне нуклеарне подморнице.

Епилог

Епилог потраге за усавршеном подморницом класе Кило из састава Црноморске флоте остао је непознат. С обзиром на броје активности руске ратне морнарице у источном Медитерану, прича је мало вероватна и више има пропагандни значај. Међутим, некако се цела прича поклопила са напетошћу на Блиском истоку посебно са Ираном, који је тих дана извео ракетни напад на две америчке војне базе у Ираку. Остаје питање да ли је прича о руским подморницама заправо била вешта медијска манипулација , како би се сакрили прави планови да се Јадран искористи као сигурна зона, одакле би биле ланисране крстареће ракете са подморница на иранске циљеве у Сирији и Ирану? Ова варијанта је свакако могућа и не може бити занемарена с обзиром да је управо јужни део Јадрана погодан за деловање подморница јер у тој зони морске дубине се крећу од 200-500 и преко 500 метара, што процентуално износи око 25 одсто, у односу на остатак, који је преплитак, посебно северни део који обухвата Тршћански залив, где дубина не прелази 35 метара и непогодна је за ангажовање подморница.

Такође један од великих проблема за поморску команду НАТО пакта представља југо-источна обала Јадрана, јер чак три чланице ове алијансе нема јаку морнарицу, а још мнаје развијену противподморничку одбрану. Хрватска чак ни поморске ефективе јужно од Сплита није имала до пре три године, када су вратили чету морнаричке пешадије и два Десантно јуришна чамца. Борбене ефективе црногорске и албанске морнарице нису ни вредне помена, јер заправо и не постоје. У сваком случају алијанса вероватно не жели да препусти случајности ништа, па и то да источна обала буде “црна рупа” у Јадранском мору. Истина је такође да је бивша Југословенска ратна морнарица посвећивала озбиљну пажњу противподморничкој борби. У ту сврху осим оспособљених кадрова и пловила, набављени субили и хеликоптери, чија ескадрила је била смештена у Дивуљама и који су током целе године спроводили противподморничке вежбе. Да ли је ова прича уједно и пробни балон како би се управо морнарице споменутих земаља оспособиле и опремиле у будућности за противподморничку борбу, остаје да се види. За сад у Хрватској су на снази стремљења ка ловачкој авијацији, али како ствари стоје држава се поставља на реална тла, као и да у будућности орјентација треба бити усмерена на хеликоптере и море, а тиме и на јачање противподморничких капацитета и набавка хеликоптера специјализованих за противподморничку борбу.

Руска подморница (Фото: mil.ru)

Извор: vojnopolitickaposmatracnica.wordpress. com