Hrišćanska umesto liberalne slobode

ok francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da nametne svoj ritam i plan reformisanja Evropske unije, Viktor Orban razrađuje svoju viziju, koja je u mnogo čemu suprotna. Nedavno je u Rimu na međunarodnoj konferenciji neokonzervativnih intelektualaca, političara i profesora sažeto izneo svoj program za budućnost EU, barem centralnoistočne.

Orban je, naravno, ponovio stare konstatacije da liberalne vlade nisu uspele da zaštite svoje građane i granice i zaustave ilegalne migracije. Sa druge strane koncepta „otvorenih vrata” nalaze se hrišćanske demokratije, a Mađarska je, prema rečima njenog premijera, upravo jedna od tih – država koja je izabrala „hrišćansku slobodu” umesto „liberalne slobode”.

Zbog sasvim suprotnog pristupa liberalnih demokratija u zapadnoj Evropi i hrišćanskih demokratija u centralnoj i istočnoj Evropi – Orban prognozira da postoji realna mogućnost da „za 20 godina u civilizacijskom pogledu Evropa pokaže jednu sliku u zapadnom delu, a sasvim drugačiju u istočnom”, što bi, kako kaže, značilo da bi teško bilo odgovoriti na koji način možemo da sarađujemo ako postanemo toliko različiti. Orban je imao na umu da će liberalna demokratija stvoriti društvo koje će činiti velika muslimanska zajednica, koja raste, i hrišćanska, koja se smanjuje.

Na pitanje moderatora panela da li ovakav stav u sinergiji s politikom nataliteta koju sprovodi mađarska vlada znači da Orban i Mađarska imaju ozbiljne i velike ambicije, mađarski premijer je pokušao u prvi mah kratko da odgovori da nema potrebe da se bilo ko brine. Kada je dodatno „pritisnut” potpitanjem, rekao je da uloga koju Mađarska igra u vođenju „borbe protiv liberalnog toka nije posao za male zemlje”, ali da se te uloge prihvatio „pošto niko drugi nije hteo”. Ipak je izrazio nadu da će veće zemlje, poput Italije ili Španije, preuzeti lidersku ulogu ili im se barem pridružiti u vođenju borbe.

Orban nastoji da se – ukoliko „prođe” Makronov plan reforme EU, koji se zasniva na nekoj vrsti regionalizacije Evrope na sever i jug i zapad i centralnoistočni deo – zauzme poziciju lidera proširene Višegradske grupe.

Mađarski premijer je objasnio da, prema njegovom mišljenju, postoje dva konkurentna pogleda na Evropu. Jedan je identifikovao kao „federalistički”, koji želi da „izgradi Evropu odozgo” i koji „ne bi voleo da ima suverene države”. Druga vizija, na kojoj on sam insistira, jeste ono što on opisuje kao „izgradnju Evrope od dna”, za koju kaže da „poštuje nacionalni suverenitet i pronalazi način da suverene nacije sarađuju u pronalaženju zajedničkog interesa Evrope nacija”. On opisuje Mađarsku kao „hrišćansku demokratiju” i kaže da je Mađarska izabrala „hrišćansku slobodu” umesto „liberalne slobode”.

„Liberali podržavaju taj proces, jer liberali misle da je to dobro. Ne vole hrišćansko društvo, ne vole identitet kao što ga mi razumemo, pa smatraju da bi novi sastav zapadnih društava pružio lepši život, bolji život nego što je bio u vreme tzv. hrišćanske Evrope, stoga podržavaju taj proces”, zaključio je mađarski premijer i dodao da njegov posao nije da uverava druge narode da prihvataju različite imigracione politike, ali je izrazio nadu da druge države neće pokušati da prisile Mađarsku da sledi isti put.

Zanimljivo je da je Orban primetio značaj „univerzalnog katoličkog pristupa” u oblikovanju svog političkog mišljenja. Rekao je da u izgradnji suverenih nacija „moramo odoleti pokušajima izgradnje imperije” i da je „univerzalni katolički pristup” jedini koji ceni i prihvata nacionalni suverenitet.

Na konferenciji „Nacionalni konzervativizam: Bog, čast, otadžbina” Orban je objasnio i recept zahvaljujući kome funkcioniše nacionalni suverenitet. U Mađarskoj 75 odsto čine katolici, a 25 odsto kalvinisti, i oni, prema Orbanovim rečima, mogu da grade nacionalni suverenitet na hrišćansko-demokratskoj osnovi.