Kako je nekadašnji košarkaš i diplomirani ekonomista napustio državni posao i vratio se stočarstvu

TRADICIJA duga vek i po, tačnije od 1870. godine kada su se preci porodice Stanić, u selu Melenci kod Zrenjanina, prvi put u većoj meri i organizovano bavili ovčarstvom, uspešno se nastavlja i danas, a posao je od svog dede Milana i oca Dragomira nasledio Nikola, po struci diplomirani ekonomista, koji je napustio posao u državnoj firmi i posvetio se uzgoju ovaca.

Nekadašnji košarkaš, u braku sa suprugom Tijanom, koja je takođe diplomirani ekonomista, ima dva sina, petogodišnjeg Bogdana i dve godine mlađeg Viktora, i veruje da će i oni jednog dana nastaviti porodični biznis.

– Na porodičnom gazdinstvu decenijama smo uzgajali domaću rasu cigaja, da bi od 2012. godine krenuli sa novom tovnom rasom iz Francuske, Ile de France, ovce koja je štalska, izuzetno plodna, sa najvećim radmanom mesa – kaže, za „Novosti“, Nikola Stanić, uz napomenu da su ga sve ove sjajne karakteristike ove rase ovaca naterale da se ozbiljnije posveti uzgoju.

PRVI PUT PETORKENA po tri i četiri jagnjeta, Stanići su se već navikli, ovce se jagnje po tri puta u dve godine, a ove godine na farmi su se ojagnjile, prvi put, petorke i to kod dve ovce, što je svojevrstan raritet i rekord.

KONSTANTNO ulaganje, ogroman naporan rad i posvećenost, uz neprekidno usvajanje novih znanja vezanih za uzgoj, osnovni su činioci uspešnog bavljenja ovim poslom, uglas poručuju Stanići, deda Milan, otac Dragomir i Nikola, koji su aktivni oko uzgoja ovaca.

Stanići su prvi na Balkanu koji rade laparaskopsko veštačko osemenjavanje, semenom francuskih ovnova, koje uzgajaju najveći ovčari u Francuskoj, a već nekoliko godina poseduju porodični sajt, koji godišnje poseti 150.000 ljudi.

– Posle nekoliko tura veštačke oplodnje, uvezli smo grla, poslednjih deceniju i po najboljeg i najnagrađivanijeg odgajivača u Francuskoj, Žan-Luka Beržera – dodaje Nikola, presrećan što se duga porodična tradicija nije ugasila i što u njegovoj štali gaji grla koja su po genetskom kapacitetu među najkvalitetnijim u Srbiji, pa i na Balkanu.

DOTAKLI smo se i neizbežnog pitanja subvencija u stočarstvu, na koje Nikola gleda sa pozitivne strane:

– Deo subvencija ode na trošak celokupne organizacije posla, usluge Poljoprivrednog fakulteta i Veterinarskog instituta, kao i na preglede veterinara, hranu… Da nema subvencija, verovatno bi mnogo ljudi odustalo od bilo kog vida stočarstva – ubeđen je Nikola Stanić.

Nezadovoljan je jedino što su prisutni problemi nerazumevanja, primitivizma, nestručnosti, bahatosti, greške u radu veterinara, a najveći je nesloga i nepostojanje udruženja stočara – uzgajivača ovaca, preko kojih bi se lakše dolazilo do boljih i konkretnijih rešenja problema kada se pojave.

izvor: novosti.rs