MISTERIJA RAZOTKRIVENA! Britanski naučnik otkrio, VANZEMALJCI Govore kao delfini

Britanski naučnik Dejvid Kumer, iz Hereforda, član je grupe koja proučava misterije vezane za NLO i nedavno je podelio sa javnošću svoje ideje o izgledu i ponašanju vanzemaljaca.

– Ako pogledamo vanzemaljce i pročitamo mnoge izveštaje o otmicama, vidimo da oni, od slučaja do slučaja, veoma raznoliko izgledaju. Ali, ipak, u najvećem broju primera slični su po neusklađenosti između tela i glave, za šta svakako postoje određeni razlozi. I sam oblik njihovih tela ukazuje na nekoliko stvari. Koristeći zemaljske vrste kao merilo, ne bi se reklo da su, recimo „mali sivi“ bića koja žive, pod vodom, jer, očigledno, nemaju aerodinamična tela. Drugo, na osnovu tvrđenja očevidaca da ova vrsta vanzemaljaca ima velike oči, nameće se zaključak da možda žive u mračnoj ili noćnoj sredini ili, pak, da su neka podzemna rasa. Moguće je i da je njihovo sunce udaljenije od njihove planete nego naše od Zemlje, pa da je intenzitet svetlosti koja stiže do njih, slab. U tom slučaju sledi, da oni dobijaju mnogo manje ultraljubičastog zračenja od nas na Zemlji. Da li njihove oči prikupljaju svetlost? Ako je film iz Rozvela, o obdukciji jednog vanzemaljca, istinit, da li je membrana, odstranjena tom prilikom iz njegovog oka, bila, u stvari, ultraljubičasto filter sočivo? Što se tiče manjih, odnosno sitnijih tela ovih vanzemaljaca, možda je to posledica većeg gravitacionog dejstva njihove planete, kombinovano sa drugačijim atmosferskim pritiskom. Moguće je da su na početku procesa njihove evolucije, ovaj pritisak i gravitaciono delovanje ograničili njihov rast i kretanje. Da bi se to nadoknadilo, poboljšane su njihove intelektualne sposobnosti, što verovatno može objasniti zašto su im nesrazmerno velike glave – izlaže Kumel i nastavlja o razmnožavanju:

– Ne znam kako se, usled ‘odsustva’ polnih organa (što je primećeno u nekim primerima), određuje pol jednog ‘malog sivog’, naročito ako se to određivanje vrši kao kod ljudi. Mnoge zemaljske vrste imaju reproduktivne organe u samom telu. Možda je to slučaj i sa ovim vanzemaljcima? Ipak kod nekih vanzemaljaca viđen je neki organ koji bi mogao biti reproduktivni; je li to neka vrsta organa za polaganje jaja (kao kod većine ženki insekata), ili oni pak imaju samo jedan rod, odnosno sami sebe ‘zamenjuje’, rađajući svoje minijaturne verzije. Usta vanzemaljaca su uglavnom mala i u obliku proreza.

Smatra se da ne bi bila mnogo korisna za verbalnu komunikaciju, i zato oni koriste telepatiju. Ali i u tom slučaju moraju da poznaju neki jezik, možda čak i sličan našem. Ipak, iako struktura usta isključuje govor, onakav kakav bismo mi razumeli, ona dopušta zvukove kao što su zvižduk, cvrkut i šištanje, što su potvrdila i neka svedočenja očevidaca. A ovakav način ‘govora’ neodoljivo podseća na ‘govor’ delfina. To bi moglo značiti i da su oni u nekoj međusobnoj, bliskoj razumnoj vezi. Zatim, ovakvom obliku usta, odgovarala bi lagana, tečna hrana. Setite se slučajeva osakaćene stoke kojoj su vanzemaljci odstranjivali neki unutrašnji organ. Na mrtvim telima ovih životinja, u blizini mesta odstranjenih organa, bilo je i po nekoliko malih rupičastih rana. Pretpostavlja se da je odstranjenje organa vršeno upravo kroz te rupe, koje su manje od samih organa. Izgleda da su ti organi vanzemaljcima bili od manje važnosti za istraživanja, odnosno da su ih oni pretvarali u tečno stanje, i isisavajući koristili ih možda i kao hranu – pojasnio je Kumel.