Оперска пјевачица Тамара Никезић: Мило Ђукановић је продао своју душу ђаволу

„Мој ђед Павић Никезић је био у Комитама и седам година са краљем Николом у Италији. Ујчевина мога оца је од Мићковића, од којих је један за српски народ заложио свој живот у Госпићу“, истиче Тамара Никезић

– Да ли господин Мило Ђукановић мора да прода душу ђаволу? Председник Црне Горе је то урадио и жртвовао је свој народ. С којим правом? Ко му је дао право да уради све ово? Ко му је дао право и да остави људе без туризма у овој сезони? Од чега ће ти људи да живе и школују децу? Мислим да не морамо сви да продамо душу ђаволу. Председник Црне Горе Мило Ђукановић је пристао на ту врсту дила, вероватно из само њему познатих разлога. У то нећу да улазим, али сматрам да је импрератив сваког човека да сачува елементарно достојанство, верско достојанство и националну припадност. Човек без идентитета апсолутно није човек – прича за Ало.рс оперска певачица Тамара Никезић.

Ова солисткиња ансамбла Опере Народног позоришта у Београду је огорчена, јер јој је онемогућено да оде у Црну Гору на шестомесечни парастос своме оцу Нову Никезићу на барском гробљу. Како истиче и данас јој власт у Црној Гори не допушта да посети мајку Слободанку Цацу у Бару.

– Потичем из породице Митра Павића Нова Никезића, пореклом из Куча, од чувеног Марка Миљанова који се у својој позној животној доби описменио и ширио српску реч. Ако узмемо Његоша који је највећи српски мислилац и духовник Црне Горе, после њега је то био Марко Миљанов. Кучи као племе је увек било српско, просрпски оријентисано. У Куче албанска нога никада није крочила, ни у једном рату није могла да га освоји – прича Тамара Никезић

Наша саговорница додаје да је скоро обележено сто година од Мојковачке битке под вођством сердара Јанка Вукотића, у којој је Црна Гора изашла као победник. У томе јој је као и увек, како Никезићева истиче, помагала српска војска, јер Црна Гора никада није имала војни потенцијал и капацитет да би своју државу бранила територијално. Пошто је Мојковачка битка изведена на Божић, а браниоци нису имали ни адекватну обућу и униформе, носили су своју одећу.

– У Првом балканском рату била је Битка на Скадру у којој су од мог покојног ђеда по оцу Павића Никезића, погинула два рођена брата. Мој ђед Павић Никезић је био у Комитама и седам година са краљем Николом у Италији. Ујчевина мога оца је од Мићковића, од којих је један за српски народ заложио свој живот у Госпићу – прича ова поносна уметница.

Тамара Никезић је шокирана што је један црногорски портал пре десетак дана навео како је Свети епископ Николај подржавао и заговарао Хитлерову идеологију.

– Да ли је логично да један духовник Свети епископ Николај, који је био у нацистичком заробљеништву у Дахау, а притом по свету ширио духовност српског народа, те у Лондону пред 10.000 људи држао беседу, подржава идеологију највећег нацисте у историји једне цивилизације? То је моје прво питање за Црногорце, јер је то било на њиховом порталу. Мој деда по мајци, Гочки војвода Богдан Гордић, чувао је Светог епископа Николаја у манастиру Лјубостиња, од 1941. до почетка 1943, док их нису раздвојили пославши епископа Николаја у логор у Дахау, а мог деду Богдана Гордића у заробљеништво у Немачку – прича Тамара Никезић.

Извор: Ало.рс