Eskalacija nasilja u Švedskoj: Bande na ulicama, policija nemoćna

Tokom prvih šest meseci ove godine u Švedskoj, zemlji poznatoj po sigurnosti, od 10.3 miliona stanovnika u 163 pucnjave ubijeno je 20 ljudi, dok je prošle godine u 334 pucnjave ubijeno 42 ljudi, piše u podacima švedske policije, piše Jutarnji.hr.

Kako navode, nekoliko desetina kriminalnih bandi koje veže porodična odanost i koje se ne obaziru mnogo na zakone, danas imaju značajan uticaj u nekim od najsiromašnijih švedskih četvrti, ističu stručnjaci.

Pucnjave i eksplozije postale su svakodnevni događaj u gradovima širom zemlje. Mediji pišu o ratu klanova dilera droge, ucenama, osvetama i svedocima koji su u prevelikom strahu da bi išta otkrili.

„Jeste li vidjeli film ‘Kum’? Onda znate kako je to“, rekla je novinarka Johana Bakstrom Lernebi, autorka knjige o jednoj od najozloglašenijih kriminalnih porodica u Švedskoj.

Članovi bande povezane s porodicom o kojoj je pisala nedavno su završile na naslovnicama švedskih medija kad su u avgustu tokom spora sa rivalskom skupinom na ulice postavili improvizovane barijere, zaustavljali automobile i od putnika tražili lična dokumenta.

Televizija SVT razgovarala je s mladićem koji je učestvovao u proveravama automobila i koji se predstavio kao „Samir“. On je kazao da su kontrolni punktovi postavljeni kako bi se „zaštitili stanovnici i deca iz tog kraja“.

Umesto toga su se predstavnici nekoliko bandi susreli u jednom hotelu i dogovorili primirje, nakon čega su sukobi stali preko noći.

„To je veoma frustrirajuće jer je to dobro kratkoročno rešenje, ali je postignuto na krivi način“, rekao je lokalni policajac Fredrik Terje za televiziju SVT.

„Kriminalna mreža se među sobom dogovorila, a mi iz vlasti smo ostali po strani“, dodao je.

To je postala velika tema švedskih medija s početkom septembra kad je zamenik šefa policije Mats Lofving za švedski radio rekao da u državi operira najmanje 40 porodičnih bandi.

„Ne žele postati deo švedskog društva“, smatra Lofving koji ističe da su te porodice stigle u Švedsku samo radi kriminala i da su uspostavile svoje paralelne sisteme vlasti.

Dodao je da te porodice svoje krakove šire i u poslovni svet i politiku, naročito u siromašnijim četvrtima s velikim brojem imigrantskog stanovništva.

Švedska je od 90-ih godina imala otvorenu imigrantsku politiku, ali nije uspela u integraciji velikog broja sugrađan. Hiljade njih nisu naučili jezik niti su pronašli posao na švedskom tržištu rada.

Nasilje zahvta i građane koji su izvan kriminalnog miljea. Početkom avgusta zalutalim metkom iz automobila u prolazu u Stokholmu je ubijena 12-godišnja devojčica, što je izazvalo bes javnosti.

Švedski premijer Stefan Lofven na konferenciji za medije početkom septembra kriminalne bande nazvao je „otrovom kojeg se društvo treba rešiti“.

„Bande čvrsto ukorenjene“
Švedska je i dalje država s niskim stopama kriminala. Broj ubijenih je 2018. iznosio 1,07 na sto hiljda stanovnika, dok prema podacima Eurostata taj broj u EU iznosi 2,39. U SAD broj ubijenih je pet na 100.000 stanovnika.

Švedski ministar unutarnjih poslova Mikael Damberg ipak je zabrinut da su se bande čvrsto ukorenile.

„Porodične kriminalne mreže već neko vreme postoje u Švedskoj. Uspele su se ukopati, posebno u ranjivim područjima gde država nije bila dovoljno prisutna“, rekao je za agenciju Frans Pres.

Damberg smatra da se protiv toga treba boriti vraćanjem vlasti u ta područja. Policija je kao prioritet odredila jačanje prisutnosti u tim četvrtima, što je važan korak koji će „pokazati da u Švedskoj vrede švedski zakoni“, naglasio je Damberg.

Vlada je uvela niz novih mera poput dodatnih policijskih nadzora i većih kazni za mlađe prestupnike, te za zločine povezane s krijumčarenjem droge i oružjem.

Međutim, policija je u saopštenju koje su krajem avgusta preneli švedski mediji priznala da se i dalje muči u borbi s bandama.

„Intenzivno i prekovremeno radimo, no usprkos tome nasilje se nastavlja. Ne povlačimo se i ne odustajemo, no situacija je sada veoma stresna“, rekao je šef švedske policije Anders Thonberg.