326 српских девојака је заједно скочило у Дрину и часне отишле у вечност
На православни празник Младенце 1942. године злогласне усташке јединице под командом Јуре Францетића у селима Стари Брод и Милошевићи, на левој обали Дрине, 15 км низводно од Вишеграда, стижу српски збег од десетак хиљада душа, са женама, старцима и децом, и праве стравичан масакр.
У месту Стари Брод у Вишеграду подигнут је спомен-комплекс у знак сећања на стравични злочин из II светског рата који се десио у пролеће 1942, када је на овом месту убијено преко 6.000 Срба.
У усташкој офанзиви, којом је командовао пуковник Јуре Францетић, српски цивили са подручја Сарајева, Пала, Олова, Сокоца, Kладња, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда бежали су према Србији. Због блокаде моста у Вишеграду од стране Италијана није био могућ прелаз преко вишеградске ћуприје, те су се колоне избеглог народа кретале према селима Милошевићи и Стари Брод, како би ту скелом прешли у Србију. На том неприступачном терену сачекале су их усташе и на најбруталнији начин убијали, мучили, силовали жене и бацали у Дрину. О овом злочину се ћутало више од пола века. Тек 2008. године у Старом Броду је постављено спомен-обиљежје страдалима, 2014. освештана је спомен-капела, а 2019. изграђен је и освештан спомен-музеј.
У Спомен-музеју Стари Брод постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збег и улазак српских мајки са децом у наручју у набујалу реку Дрину. Идејно решење музеја урадио је архитекта Новица Мотика из Зворника, а донатори изградње музеја били су Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић. У унутрашњости музеја налазе се малобројне сачуване фотографије злочина из 1942, као и списак с именима страдалих. Један од специфичних детаља музеја је и стаклена конзола направљена изнад Дрине која симболички представља пут страдања, сваки корак над водом представља хиљаду страдалих.
Дрина жубори, ал не говори, јер када би проговорила душама 6.150 старобродских новомученика језиво би било слушати о крвавим ранама, застидио би се људски род монструозности усташких џелата.
Бежећи од каме и мучења, више од три стотине девојака изабрало је хладне таласе Дрине да у неизебжну смрт не би отишле обешчашћене.
– Небројени су примери девојака и жена са децом које су, не желећи да заврше у рукама усташа, скакале са стена у Дрину. Хроничари су забележили да се у једном дану саможртвовало 326 девојака, заједнички скочивши у Дрину.
Овакав пример саможртвовања ретко је забележен у историји.