Богојављенска вода: између истине и сујеверја

Зимски Крстовдан и Богојављење су празници када се освећује вода и када се верници подсећају на Крштење Господа Исуса Христа. Шта је заправо освећена вода, које су заблуде везане за њу и како се правилно користи?

Богојављење је један од дана када су сви православни храмови попуњени, јер управо на овај дан Црква прославља Крштења Господа Исуса Христа и, по древном предању, врши се освећење воде, тј. под називом Велико Водоосвећење. Размотрићемо најчешће заблуде и сујеверја, како бисмо разумели како се поступа са светом водом и шта да се ради са њом према црквеном предању.

1. Постоји „Богојављенска“ (освећена 18. јануара, на Крстовдан) и „Крштењска“ (освећена 19. јануара, на сам дан Богојављења).

Велико Водоосвећење се обавља два пута, то је тачно. Прво водосвећење врши се уочи празника Богојављења, 18. јануара, на Крстовдан, а друго – на сам дан празника. Али у овој води нема разлике, јер се и 18. и 19. јануара користи исти обред (односно редослед молитви) водоблагосиљања. Вода освећена по овом обреду назива се Велика агиазма, односно Велика светиња. Не постоји одвојена „Богојављенска” и посебна „Крштењска” вода, већ само Света Агиазма. У богослужбеним књигама Православне Цркве празник Богојављења назива се „Свето Богојављење, Крштење Господа нашег Исуса Христа“. Реч „Богојављење“ је кратак израз догађаја који су се десили током крштења Исуса Христа од стране Јована Крститеља на реци Јордан. Јеванђеље по Матеју то овако описује: „Крстивши се, Исус одмах изиђе из воде, и гле, отворише му се небеса, и виде Јован Духа Божијег како силази као голуб на Њега. И гле, глас с неба рече: Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи“ (Матеј 3:16-17). То јест, Крштење је било пројава Божанске славе и потврда Синовства Божијег Господа Исуса Христа.

Тешко је тачно одговорити на питање са чиме је повезана пракса два водоблагосиљања. Познато је да је већ у 6. веку у Палестини постојала традиција освећења воде у реци Јордан уочи и на сам дан празника Богојављења. У Древној Русији постојао је обичај, који је понегде и данас сачуван, да се 18. јануара у храму врши Велико Водоосвећење, а 19. јануара ван храма, организовањем литије до посебно припремљеног прореза у леду.

2. На дан Крштења Господњег, погрузивши се у воду или поливши се водом, можете се сматрати крштеним и носити крст.

Заиста, постоји традиција купања у леденом отвору на празник Богојављења. Али ово је управо купање, а не Тајна Крштења. Мада, ако се упознате са историјом празника Богојављења, можете видети да је управо тај дан некада био дан крштења одраслих. Особа која је поверовала у Господа Исуса Христа припремала се да прихвати Тајну Крштења, што је било ново рођење за живот са Богом и улазак у Цркву. Такви су се називали катихумени. Проучавали су Свето писмо и основе хришћанске вере и припремали се да се покају за све своје грехе пре крштења, јер усвајање хришћанства мора почети покајањем, односно променом живота. Стога је Крштење без покајања било једноставно немогуће. И тако, на празник Богојављења Господњег, епископ је обавио Тајну Крштења за одрасле. Оваква крштења обављала су се и уочи Рождества Христовог, на Велику суботу (субота пред Васкрс), на сам Васкрс и на празник Педесетнице, који се назива и даном Свете Тројице или Силаска Св. Духа на Апостоле. Велико Водоосвећење на дан Богојављења подсећа савремене хришћане на древно крштење катихумена. Али морамо запамтити да је примању Тајне Крштења претходило припремање, покајање за грехе и потврда искрености својих намера пред црквеном заједницом. Стога се не може рећи да је понирање у воду и примање Крштења једно те исто.

3. Пливањем у леденој води на Богојављенску ноћ можете се ослободити свих болести, грехова и урока. Ако се у току године разболите, за исцељење је потребно да пијете богојављенску воду.

Неопходно је нагласити: једно су – болест и грех, а друго сасвим – урокљиво око. Зло око и слично су сујеверја. И треба да се ослободите само једне ствари – вере у сујеверја. Хришћани верују у Бога, а не у зле очи, уроке, љубавне чини итд. Када се обраћамо Богу у молитви, молимо да нас Бог заштити од зла. На пример, у молитви „Оче наш“ постоје речи: „Избави нас од злога“, односно од ђавола. Ђаво је пали анђео који се противи Богу и жели да одврати људе од Бога, због чега молимо Бога да нас избави од ђавола и свега зла које покушава да посеје у људе. Ако човек искрено верује у Бога, у то да Господ Бог чува вернике од сваког зла, онда је у исто време немогуће веровати у уроке, зло око и сл.

Прихватајући Богојављенску воду (као и сваку другу светињу, на пример, просфору или благословено уље), човек може да се моли Господу да му ова светиња послужи као средство за исцељење од болести. У обреду Великог Водоосвећења налазе се следеће речи: „Помолимо се Господу за дар ове воде освећења, за отклањање грехова, за исцељење душе и тела и за сваку корист. ” Молимо да коришћењем агиазме човек добије благодат Божију, очишћење грехова и исцељење душевних и телесних немоћи. Али све ово није нека механичка или аутоматска акција: попио сам воду и све је одмах постало у реду. Овде је потребна вера и нада у Бога.

4. Вода на Богојављење постаје света свуда, и нема потребе да идете у цркву по њу, можете је добити из чесме код куће.

Ако неке речи (на пример, „данас – то јест, сада – воде природе су освећене…”) из обреда Великог Водоосвећења разумемо у ширем смислу, онда можемо рећи да заправо долази до освећења свих вода. Али опет, важно је схватити да се то не дешава само од себе, већ молитвама Цркве. Црква тражи да Господ Бог освети воде, да своју благодатном силом да очисти и освети природу воде. Нажалост, често се дешава да многи долазе у храм посебно по воду, а да не учествују у служби празника Богојављења. Испоставља се да Богојављенска вода постаје сама себи сврха. А ово је погрешно. Пре свега, морамо прославити Бога за његова добра дела роду људском, која је Он открио кроз Сина Свога, Господа Исуса Христа, који је узео на Себе грехе целог света.

5. Богојављенска вода се никада не квари.

Постоји сведочанство Светог Јована Златоустог, који је живео у 4. веку: „На овај празник свако, захвативши воду, носи је кући и чува је целе године… Ова вода се не квари како одмиче време, али… читаву годину, а често и две-три године остаје нетакнута и свежа и после толико времена није мање свежа у односу на воду тек узету са извора.” Али дешава се и да се богојављенска вода може покварити. То се дешава или због немарног складиштења, непоштовања према светињи, или из неких других, сасвим природних разлога.

6. У купку у којој се купају бебе треба додати богојављенску воду да се не разболе.

Мислим да је и ово једно од сујеверја. Свака особа може да се разболи. И велики светитељи су патили од телесних болести. На пример, Свети Серафим Саровски није могао да исправи леђа због повреде коју је задобио. Напали су га разбојници и жестоко претукли. Света Матрона Московска била је слепа од рођења до краја својих дана. Нико не забрањује давање свете богојављенске воде дојенчади (још је боље пити свету воду), укључујући и током болести. Али још једном треба да се подсетимо да коришћење светиње није механизам, већ радња која захтева веру и наду у Бога.

Постоји традиција: да се на дан Богојављења водом из храма покропе куће, домаћинство и све што је тамо. Због тога је сасвим могуће пошкропити свој дом и предмете за домаћинство богојављенском водом. У исто време можете певати или читати тропар (главну химну) празника: „На Јордану када си крштен Господе…“

7. Ако пијете богојављенску воду редовно током целе године, не морате да се причешћујете.

Ово сујеверје је вероватно и због неразумевања црквених традиција. Вода освећена на празник Богојављења, чак и као велика светиња, као што је већ речено, ипак не може да замени причешће Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Иако, на пример, постоје одређене сличности у пракси Причешћа и пијења агиазме –и причестити се и пити агиазму треба на празан стомак. Тиме се истиче посебан однос према води освећеној за Богојављење. По правилима Цркве, Света Агиазма је препоручена да се користи као духовна утеха за људе који су из разних разлога били изопштени из Тајне Причешћа, односно није се радило о потпуној и равноправној замени, тј. већ само ради духовне утехе.
8. И прост човек може сам да освети воду читајући молитве над њом.

Заиста, молитве Великог Водоосвећења, као и све друге црквене молитве, врше се у име целе Цркве. Свештеник, позивајући вернике на молитву, каже: „У миру помолимо се Господу!“– молићемо се, односно сви који су на служби. Верници нису посматрачи онога што се дешава, већ живи учесници богослужења, заједно са свештенством, узносе јединствену молитву Богу. Дакле, можемо рећи да сваки верник својом молитвом учествује у освећењу, која постаје јединствена молитва целе Цркве. Стога, да би учествовали у Великом Водоосвећењу, свако од нас може доћи на богослужење 19. јануара.

свештеник Василиј Куценко
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Сл. Аћимовић