9 mudrih misli Svetog Vladike Nikolaja: Evo kako da oprostite drugima i izlečite svoju dušu!

Opraštanje je jedna od najvećih ljudskih vrlina, ali ne može i ne uspe svako da je stekne i nauči.

Sve dok ne naučimo oprostiti drugima bićemo kivni, negativni i u nama će goreti mnogo patnje.

Kada oprostimo, oslobađamo se neke osobe i onoga što nam je učinila.

Donosimo vam mudrosti Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića o značaju praštanja.

 

• Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mržnjom. Ako ti možeš vratiti naneti udarac i ne vratiš ga, to ne znači još da si oprostio sve dokle koren gneva ne iščupaš iz srca.

 

• Bez opraštanja niti carevi mogu carevati, ni sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni učitelji učiti, ni bogataši i siromasi živeti životom čovečanskim, a ne skotskim, ni plahi reformatori i bundžije šta korisno učiniti.

• Oprostiti ne znači samo ne osvetiti se, nego pokriti ćutanjem greh brata svoga.

 

• Pokajanje je seme, opraštanje je plod. Nikakvu hvalu nema seme koje ne donosi ploda. Nikakvo pokajanje nema vrednost bez praštanja.

 

• Šta bi bili svi zakoni ljudski na zemlji, do nepodnošljivi lanci, da ih ne blaži opraštanje?

 

• Šta pomaže čoveku sva njegova svetska učenost, ako nije u stanju oprostiti svome bližnjem jednu uvredljivu reč ili jedan uvredljivi pogled?

 

• I šta pomaže čoveku sto oka zejtina pred oltarom, ako svaka oka nije svedok bar jedne oproštene uvrede?

 

• Kad bismo mi znali koliko se nama prećutno oprašta svaki dan i svaki čas, ne samo od strane Boga, nego i od strane ljudi, i mi bismo sa stidom požurili da drugima oprostimo!

 

• Koliko nehatnih uvredljivih reči mi izbacimo, na koje se odgovori ćutanjem; koliko jarosnih pogleda, koliko nepriličnih pokreta, pa čak i nedozvoljenih dela! I ljudi prelaze preko toga ne vraćajući nam oko za oko i zub za zub.