Zašto u Nemačkoj Štefan lakše nađe stan od Mehmeda ili Jovana

„Soba, kuhinja, kupatilo, 40 kvadrata, iznajmljuje se odmah, samo Nemcima.“ Hamado Dipama iz Burkine Faso odmah se zainteresovao za taj oglas za stan u bavarskom gradu Augsburgu. I pre nego što ga je pročitao do kraja mašio se za telefon i nazvao vlasnika. Ali nije daleko stigao: čim je vlasnik čuo njegovo ime, spustio je slušalicu.

„Samo Nemcima“. Taj deo oglasa Dipama je prevideo. I zaista, kada je malo kasnije njegov nemački prijatelj pozvao isti taj broj da proveri, odmah je dobio termin za posetu.

Slučajevi poput ovog, u Nemačkoj, čini se, nisu retkost. To pokazuje nova studija saveznog nemačkog Ureda za borbu protiv diskriminacije. Prema rezultatima reprezentativne ankete, više od trećine (35%) ljudi s migrantskim poreklom koji traže stan, bar jednom je doživelo diskriminaciju upravo zbog svog porekla. Pritom nije uvek tako da se oni koji „nisu Nemci“ već u oglasu isključuju.

Čak 53 odsto ispitanih izjavljuje da su tek kasnije, u toku procedure, bivali isključeni zbog porekla. A oko četvrtina njih kaže da su im nametane više stanarine ili veća prodajna cena nekog objekta nego nemačkim konkurentima.

Postojeći zakoni se ne primenjuju

Takve diskriminacije načelno ne bi smelo da bude. Bernhard Franke, šef Kancelarije za borbu protiv diskriminacije u razgovoru za Dojče vele jasan: „Diskriminacija na tržištu stanova zakonski je zabranjena. Oštećeni bi trebalo da se informišu o svojim pravima i, ako je ikako moguće, da takve slučajeve prijave.“

Zakon o ravnopravnosti zabranjuje diskriminaciju na mnogim područjima života – između ostalog i kada je u pitanju iznajmljivanje stanova. U tom zakonu pobrojano je šest mogućih oblika diskriminacije: na osnovu starosti, invaliditeta ili posebnih potreba, porekla, pola, pogleda na svet i seksualnog identiteta.

Međutim, prema rezultatima studije, problem je u tome što većina oštećenih taj zakon uopšte ne poznaje. Broj pritužbi veoma je mali. „Ljudi se protiv toga retko bune. Razlog delimično leži i u samom zakonu“, kaže Franke. „Zakon o ravnopravnosti uključuje brojne izuzetke, recimo one koji se odnose na privatne iznajmljivače koji u nekoj stambenoj zgradi imaju samo jedan stan.“

Nepoznati zakon

Ali postoje i drugi razlozi zbog koji mnogi u društvu ne koriste mogućnosti koje im zakon pruža, smatra Ulrih Šnajder, izvršni direktor krovne udruženja nemačkih organizacija socijalne i zdravstvene zaštite (Deutscher Paritätischer Wohlfahrtsverband). „Mnogi se osećaju nemoćno u odnosu sa onima koji iznajmljuju stanove“, kaže Šnajder za Dojče vele. To ima veze s veoma napetom situacijom na tržištu stanova u Nemačkoj. „Rešenje tog problema zvuči jednostavno“, kaže Šnajder: „Treba nam više stanova. Kada bi bilo dovoljno stambenog prostora, problem diskriminacije rešio bi se sam od sebe.“

Iznenađujući je još jedan rezultat studije: 83 odsto ispitanika smatra doduše da je diskriminacija na tržištu stanova čest slučaj, ali 41 procenat njih izjavljuje da ni oni sami ne bi baš rado iznajmili svoj stan nekome ko je nedavno došao u Nemačku. Bernharda Franka to ne iznenađuje: „Pokazuje se da rezerve prema doseljenicima postaju tim veće, što se oni više približavaju privatnosti pojedinca.“

Strukturalni problem s rasizmom

Ulrih Šnajder smatra da rezultati studije imaju veze s jednim strukturnim problemom društva: „U Nemačkoj postoje velike predrasude prema stranaca ili ljudima stranog porekla. To su strukture koje jednoj partiji kao što je Alternativa za Nemačku (AfD) omogućavaju da uspešno desničari.“

Bernhard Franke pak smatra da bi za uspešniju borbu protiv diskriminacije na tržištu stanova trebalo pokrenuti opsežnu informativnu kampanju. „Iznajmljivači stanova bi morali da znaju šta smeju, a šta ne smeju, a oni koji iznajmljuju da znaju koja su njihova prava.“

Hamado Dipama iz Burkine Faso, koji je odbijen pri pokušaju iznajmljivanja stana, znao je svoja prava. I žalio se. Rezultat: u decembru 2019. sud u Augsburgu dao mu je za pravo. Vlasnik stana mora da novčanu kaznu u iznosu od hiljadu evra.

Izvor: rts.rs