Nepismena majka odgajila je velikog svetskog naučnika: Mihajilo Pupin je govorio da mu je majka bila najbolji učitelj

Snaga i volja da sine izveda na pravi put, i nepismena majka odgajila je naučnika. Bila je razborita, moralna, sanžna i veoma pobožna.

Nezavisno gde se nalazio: na pašnjaku kraj Tamiša, pred svojom kućom u širokom banatskom sokaku, u učionicama Pančeva ili Praga, na farmi farmera ili fabrici dvopeka u Njujorku, u ložionici ali i laboratorijumima Kolumbija univerziteta, Kembridža i Berlina… svuda je tražio oči svoje majke, stvarno oštrog ali blagotvornog pogleda, oči koje su ga upućivale na blagorođe i stvaralaštvo.

Nije slučajno da Mihajlo Pupin svoje puteve, kroz tako trnovit život, redovno prati savetima koje je dobijao od majke, razmišljanjima o tome šta bi mu na to rekla majka, pitanjima koje bi mu postavila gledajući ga pravo među zenice.”
A, ta majka, o kojoj je u knjizi “Znamenite žene Srbije” pisao Žika Marković, zvala se Olimpijada Pupin. Pronalazač sa 24 prijavljena patenta, kojima je zadužio čitav svet, ispisanu životnu biografiju posvetio je upravo ženi koja ga je rodila. I kojoj je bio zahvalan za sve što je postigao na zvezdanom nebu nauke.
Olimpijada je potekla sa obala Ohridskog jezera. Ali se rano sa roditeljima preselila u Banat, u Opovo.

Kada je došlo vreme, kao izuzetno lepa devojka udala se za Kostu Pupina iz Idvora. Dugo nisu mogli da dobiju dete. Nekoliko puta su im se rodila mrtvorođenčad, pa je Mihajlovo rođenje bilo beskrajna radost. Stigao je naslednik. Olimpijada je verovala da je on dar od Boga pišu Novosti.

Bila je veoma pobožna, najviše je poštovala Svetog Savu jer je isticao pismenost i vrednost knjige. Recitovala je psalme, bila je zaljubljena u ikone, ali nije želela da joj sin postane monah, već učenjak.
Poznat je Olimpijadin savet Mihajlu: “Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život pun večne slave.”

A, on je govorio da mu je majka bila bolji učitelj od svih koji su ga učili. Svima i svuda je ponosno govorio o njoj. Njenoj mudrosti, savetima, lekcijama o malim i sitnim stvarima, hlebu koji je pravila.

Veliki naučnik je prvi put o Americi čuo upravo od svoje majke, koja je govorila da je Franklin bio mudriji od svih mudraca iz Idvora . I da on ne treba da se vraća u to blato. Kada je prvi put kročio na novi kontinent, bio je uplašen. Ali je kasnije priznao da su mu čvrsta vera u Boga i uverenje da će uslišiti Olimpijadine molitve, dali snagu da savlada strah.

Izvor: blic.rs