Politički potres na Kosovu, epicentar u Hagu

Specijalno tužilaštvo suda za ratne zločine Oslobodilačke vojske Kosova predalo je veću ovog tribunala predlog optužnice, kojim se nekadašnji politički lider OVK Hašim Tači i šef njegove tajne policije Kadri Veselji terete za ubistvo 100 osoba, kao i za niz drugih nedela.

Signali iz Haga mogli bi predstavljati uvod u najveći potres na Kosovu u poslednjih desetak godina i značajno promeniti tamošnju političku sliku, nedugo pošto je formirana nova vlada na čelu sa Demokratskim savezom Kosova i Demokratskom partijom Kosova.

Buduća saradnja dve partije u velikoj meri će zavisiti od sadržaja optužnice, pre svega jer su odnosi DPK i partije na čijem se čelu nalazio Ibrahim Rugova godinama bile opterećene desetinama nerešenih političkih ubistava neposredno posle sukoba 1999. godine. Žrtve ovih ubistava bile su, mahom, pristalice Demokratskog saveza Kosova.

Tači ne putuje u Vašington

Američki izaslanik za dijalog Ričard Grenel objavio je da je kosovski predsednik Hašim Tači otkazao put u Vašington, nedugo pošto je Specijalni sud za zločine OVK objavio sadržaj prvih predloga optužnica.
Da su članovi Rugovine partije bili meta atentata potvrđeno je i izveštajem Euleksa iz 2012. godine, u kojem se navodi da je nekoliko desetina pripadnika te stranke ubijeno samo zato što su bili protivnici Demokratske stranke Kosova, na čijem se čelu, tada, nalazio Hašim Tači.

Kosovski predsednik Hašim Tači i jedan od njegovih najbližih saradnika i naslednik na čelu Demokratske partije Kosova, Kadri Veselji na korak su od optužnice za ratne zločine, pošto je istragom utvrđena njihova odgovornost za smrt oko 100 osoba, Srba, Roma, ali i političkih protivnika pre svega iz redova Demokratskog saveza Kosova.

Prethodno, izvori iz novog suda potvrdili su da se istraga vodi o ubistvima oko 500 civila, mahom Srba, tokom i neposredno posle rata 1999. godine.

Iako detalji ove optužnice nisu obelodanjeni, još krajem 2017. godine bilo je jasno da je tužilaštvo novog suda sa sedištem u Hagu pokrenulo istragu protiv političkog lidera OVK i komandanta tajne policije, ali bez objavljivanja bilo kakvih detalja te istrage.

Istraga protiv Veseljija se vodila zbog odgovornosti koju snosi kao nekadašnji šef ŠIK-a, obaveštajne službe OVK, a imena dvojice lidera OVK pojavila su se u kontekstu mogućeg podizanja optužnica pošto je Tači pokrenuo ozbiljnu političku inicijativu usmerenu ka ukidanju Specijalnog suda za zločine OVK.

Tačija su u ovoj političkoj avanturi pratili Veselji i Ramuš Haradinaj, kao i još četrdesetak poslanika iz redova stranaka nastalih demilitarizacijom OVK. Pokušaj je okončan neuspehom, a cela akcija naišla je na ozbiljne osude Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i EU.

Tadašnji američki ambasador u Prištini, Greg Delavi oštro je upozorio Tačija, Haradinaja i Veseljija da „neće proći nekažnjeno, kao i da će doživeti sudbinu Miloševićevog režima, ako Specijalni sud bude ukinut“.

„Želim da budem jasan. Poslanici koji podržavaju ovu inicijativu i političari koji je predvode uprkos tome što to poriču, biće izloženi konkretnim i teškim posledicama ukoliko inicijativa uspe. Oni to znaju, mi smo im to rekli“, naveo je Delavi.

Neuspešnom pokušaju ukidanju Specijalnog suda prethodila je prilično agresivna kampanja, tokom koje je Tači optužio međunarodnu zajednicu da „nije ispunila obećanja prema Kosovu“, te u nekoliko navrata citirao istraživanja javnog mnenja tvrdeći da većina kosovskih Albanaca smatra da je Specijalni sud nepravedan i da ih je više od polovine spremno da protestuje ukoliko bivši OVK budu optuženi.

Pokušaju ukidanja suda prethodila je još jedna akcija protivnika ovog tribunala, pošto je posle objavljivanja izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, tužilaštvo u Albaniji odbijalo da se uključi u istragu, tvrdeći da navodi iz tog izveštaja predstavljaju „antialbansku propagandu“.

Savet Evrope kritikovao je, tada, Albaniju zbog nezainteresovanosti za saradnju u slučaju optužbi koje se navode u izveštaju, dok su kosovske i albanske vlasti okarakterisale Martijeve tvrdnje kao klevetničke i obećale saradnju u istrazi Euleksa.

Specijalni sud je, objavljujući predlog optužnice, podsetio na ove događaje, navodeći da se radi o „kontinuiranim pokušajima Tačija i Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća“.

Tači i Veselji su, prema navodima, sproveli tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda, a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde.

Specijalni sud je formiran na osnovu izveštaja Saveta Evrope iz 2011. u kojem je Tači optužen da je bio na čelu „mafijaške mreže“, koja je organizovala kidnapovanje i nestanak oko 500 civila, većinom Srba, ali je Tači te optužbe odbacio tvrdeći da „nema šta da krije“. Tači je, tada, pretio da će Dika Martija tužiti sudu, ali se to nikada nije desilo.

ŠIK i ubistva

ŠIK je formiran početkom sukoba na Kosovu, uz pomoć istoimene albanske obaveštajne službe, uglavnom da bi učvrstio lidersku poziciju Hašima Tačija i neutralisao sve ostale pretendente na Tačijevo mesto, kojih je, tokom sukoba i neposredno posle njih, bilo sijaset.

Osim desetak albanskih agenata, angažovanih još 1998. godine, na čelu kosovskog ŠIK-a bili su Azem Sulja i Džavit Haliti i Kadri Veseli, koji su, osim eliminacije potencijalnih rivala, nabavljali oružje za potrebe OVK.

Prvo značajno i nikada rasvetljeno ubistvo osoba bliskih DSK-u Ibrahima Rugove jeste smrt Ahmeta Krasnićija, nekadašnjeg pukovnika JNA, koji je ubijen u leto 1998. godine, u Tirani. Krasnići je bio ključni čovek u formiranju „Oružanih snaga Republike Kosova“, FARK, formacije za čije je akcije kosovska vlada u egzilu Bujara Bukošija izdvojila 4,5 miliona dolara i koja je, suštinski, predstavljala ozbiljnog rivala OVK.

Prema zapadnim izveštajima, Krasnići je ubijen u zajedničkoj akcija albanskih i obaveštajaca OVK.

Posle Krasnićija, ubijena su još dva lokalna komandanta OVK koji su se, navodno, suprotstavili Tačijevom autoritetu, pisao je kasnije Njujork tajms, dodajući da su Agim Ramadani i Salji Čeku bili ubijeni u „insceniranim zasedama srpske policije“.

Zaštita svedoka
Od kada je sud je formiran 2015. godine, postavljalo se pitanje zaštite svedoka, pre svega jer je taj program neslavno propao prilikom haških suđenja Fatmiru Ljimaju i Ramušu Haradinaju.

Glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a kasnije i Serž Bramerc u više su navrata upozoravali Savet bezbednosti UN o problemima vezanim za zaštitu svedoka tokom tih suđenja, ali su zvaničnici međunarodnih misija na Kosovu, prvo UNMIK-a, a zatim i Euleksa u priličnoj meri ignorisali njihova upozorenja.

Ključni zvaničnici novog, Specijalnog suda za zločine OVK su u više navrata, od osnivanja, tvrdili da su uspostavili delotvoran sistem zaštite svedoka, navodeći da se propusti koji su se događali prilikom procesa pred Haškim sudom, neće ponoviti.

izvor: rts