АПОКАЛИПСА НАКОН КОРОНЕ! Долазе нам нове заразне болести? Ако нешто не предузмемо, настаће глобална катастрофа

Човек ће морати да пронађе начин да брзо и ефикасно одговори заразним болестима. Док напредак у области медицине помаже у борби против вируса, други аспекти модерниог живота, укључујући крчење шума, урбанизацију и интензивну пољопривреду, доприносе избијању нових епидемија.

Илустрација (Фото: Pixabay. com)

Криза проузрокована коронавирусом очигледно је изненадила владе великог броја држава, иако стручњаци већ деценијама упозоравају да ће се разорна епидемија вируса једном сигурно десити. Историја је пуна епидемија које су модификовале животе људи.

Да ли можемо очекивати нове пандемије?
Да. Опасност од ширења нових заразних болести порасла је у модерно доба и због интензивне међународне трговине и честих путовања које омогућава авионски саобраћај. Посебно су опасни патогени који се ефикасно преносе дисајним путевима.

Одакле долазе нове заразне болести?

Око 75 одсто вируса који могу угрозити здравље људи долази од животиња. Сматра се да су слепи мишеви извор коронавируса, који је изазвао епидемије САРС-а МЕРС-а и ковида 19.

Претња од слепих мишева делимично је одраз и њихове бројности. Окупљају се у групама од по неколико хиљада јединки и стварају идеално окружење за ширење вируса који преко других животиња често стигну и до човека.

Које околности погодују ширењу вируса?
Стручњаци су идентификовали бројне факторе који доприносе ризику од такозваног преливања, односно преласка вируса са једне врсте на другу.

Узурпација природе

Како је светска популација постајала све бројнија, људи су били принуђени да за живот прилагођавају и дивљину. Истраживачи су 2017. године закључили да су људи само током претходне две деценије узурпирали још 10 одсто дивљих предела, оставивши само 23 одсто Земљине површине која није припала човеку.

Насељавање нових предела као и активности попут искоришћавања шума и рударства доводе људе у све ближи и чешћи контакт са дивљим животињама, које су увек потенцијални извор нових вируса.

Коришћење дивљих животиња у исхрани

Како расте светска популација, расте и потреба за храном. Трговина дивљим животињама које се користе у исхрани је у константном порасту. На многим пијацама, од којих су најпознатије оне у Кини, живе дивље животиње се још увек држе у нехигијенским условима и у близини човека.

Урбанизација

Око 55 одсто људи живи у урбанизованим подручјима – 1960. године тај проценат био је 34. Стално ширење градских подручја привлачи и дивље животиње – пацове, мајмуне, птице, лисице и остале врсте које успешно преживљавају на рачун хране коју човек одбаци.

Сточарство

Патогени са животиња често нађу пут до човека и на животињским фармама. Као и код људи, када се на малу површину смести велики број крава, свиња или пилића, вируси добијају плодно тло за неконтролисано ширење. Антибиотици који се користе да подстакну раст животиња, такође могу да пробуде патогене који су отпорни на њих.

Климатске промене

Пораст температуре и све већи број топлих дана погодују комарцима, крпељима и сличним врстама које код човека могу изазвати различите болести.

Како спречити избијање нових пандемија?

Како је тешко поверовати да се било која од околности које погодују ширењу вируса може драстично променити, стручњаци верују да је кључ у пажљивијем и обухватнијем праћењу потенцијално опасних вируса и развијању здравствених система који су спремни да брзо и ефикасно одговоре на нове проблеме.

Једнако је важно развити капацитете за брзу производњу тестова и вакцина које ће омогућити брзу реакцију у борби против заразних болести.

Извор: Блиц