ČUDESNA ISCELJENJA U MANASTIRU TUMANE: Žena bolesna od kancera celivala mošti, a tumor nestao posle dva dana

Iguman Dimitrije je nedavno objavio da je u manastiru Tumane prošlog juna isceljena jedna žena iz Negotina.

– Žena iz Negotina celivala je ruke svetitelja moleći ga da joj pomogne jer je za dva dana trebalo da operiše kancer. Javila se iz bolnice. Operacija je otkazana jer tumora prosto više nije bilo – posvedočio je iguman Dimitrije Plećević.

– Na slavu Božiju ovo divno čudo satvorio je Gospod molitvama Svetog Zosima na služitelju oltara. Oduzela mi se ruka tako da nisam mogao da je pomerim pet centimetara od tela. Lekari su mi predviđali višemesečni oporavak. Odslužio sam liturgiju i sa verom došao kod svetitelja. Spustio sam ruku na mošti Svetog Zosima. Dok sam stigao kući, a to je 10 kilometara od Tumana, ruka mi je bila zdrava. Ovo je istina Božija – svedoči Milošević i zahvaljuje tumanskim svecima.

Željko Lazarević iz Smedereva je krajem oktobra saopštio da je njegov sin čudesno isceljen od leukemije nakon molitve u manastiru.

– Moj sin Boris dobio je leukemiju prošlog aprila i u Tiršovoj je bio mesec dana. Saznao sam za Tumane i rešio da dođem. Moj sin nije bio u stanju da dođe sa mnom jer je oslabio 16 kilograma. Došao sam bez njega i bio na molitvi. Čim smo se vratili iz Tumana krstili smo Borisa. Jedva je stajao na nogama tokom krštenja, ali se krstio. Posle trećeg dana od krštenja zvanično smo dobili papir od doktora iz Tiršove da je ušao u remisiju i da je faktički pobedio leukemiju. Sve se desilo za svega četiri dana – objašnjava Lazarević.

Jedan od redovnih posetilaca manastira Veljko Marković kaže da je pukom slučajnošću prisustvovao molitvi za isceljenje malog Vojina.

– Zatekao sam igumana Dimitrija na klupici sa dvoje mladih uplakanih ljudi, nisam hteo da priđem, vidim da je velika muka, ali iguman me pozvao. Drhtavim glasom sam pokušao da ih utešim, otac se bori kao muškarac, ne plače, ali gori unutra, majka roni suze, nema snage… Dete im je na institutu zbog meningitis, nije mu dobro, a oca Željka boli što je 10 puta do sada obećavao sebi da će sa decom doći u Tumane, ali mu se nije dalo – navodi Marković i naglašava da je pre dve godine i sam bio u istoj situaciji jer mu je sin bio teško bolestan.

Iguman Dimitrije je prema njegovim rečima odmah zatražio da se svi prisutni, uključujući monahe i jeromonahe, okupe pored moštiju svetitelja i zatim povede molitvu.

– Molitva za malog Vojina je trajala nekih dvadesetak minuta. Igumanovu besedu ću pamtiti ceo život. Dolazim kući posle dva sata vožnje, zvoni mi telefon, zove me Željko, kome sam zaboravio da dam broj telefona. Javlja mi da su ga zvali sa instituta i da se Vojin probudio i da će sutra da ga možda skinu sa tubusa. Počeo sam da plačem. Slava Bogu i tumanskim svetiteljima – napisao je Marković.

izvor: srbijadanas.com