Чувени вирусолог открива да се тестовима не може веровати…
ПЦР тестовима не можемо веровати
С обзиром на то да тестови које су користили Маск и Баду спадају у ред ПЦР тестова, оних на које се цео свет ослања приликом дијагностификовања ове болести, поставља се питање колико и њима можемо да верујемо. Јасно је да свакодневне корона бројке не приказују у потпуности праву слику на терену, али има ли смисла тестирати се?
Једна од наших најискуснијих вирусолога Ана Глигић, која је радила са најопаснијим вирусима на свету, наглашава за Спутњик да немамо другог избора:
„Ја рачунам да ту има 30 одсто лажно негативних и лажно позитивних. Али и то је нешто, јер 70 одсто је исправно. Ми немамо другу опцију, немамо избора. У целом свету се тако ради на исти начин. Ја се и консултујем са врхунским стручњацима и питам шта је и како је, они кажу исто да немају другог избора, јер су сви толико претрпани случајевима да немају времена да покушавају нове методе. Кажу ми дај шта даш, ако 70 одсто зајашимо овом методом, супер, зауставићемо нешто! Ипак, вакцина нам треба хитно“.
Због чега долази до различитих резултата
На питање како је могуће да се истовремено узети брисеви од једне особе покажу и као позитивни и као негативни, Глигићева објашњава да до тога може доћи услед неадекватно узетог бриса или услед контаминације, која је код ковида 19 изузетно испољена.
Прецизност ПЦР тестова је око 70 посто, али у одсуству тестова насталих класичном вирусологијом немамо другог избора него да се ослонимо на њих, сматра Ана Глигић.
„То су ужасне контаминације. Ја кад сам радила ПЦР методу на једном месту сам додавала тај брис односно болеснички материјал, а на другом месту оне прајмере који ће то да хватају. У другој соби сам морала чак да пресвучем мантил да бих била сигурна да неће бити контаминације. А видите колико је контагиозан овај вирус, да чак и не знамо ко све учествује у преношењу. Тако да ја верујем да морамо употребити ове методе, зато што су брзе, зато што су савремене, али бисмо морали да имамо и ове друге класичне методе, јер зависно од методе добијате поуздан резултат“, тврди наша саговорница.
Класичне методе најпоузданије
За класичне методе вирусологије које би биле најпоузданије приликом откривања вируса корона неопходно је много времена, а то према речима Глигићеве не можемо да чекамо. Она тврди да је сада најбитније да се епидемија заустави постојећим вакцинама, а да се након тога ради даље на вирусу.
„Ја имам искуство са најопаснијим вирусом на свету, са марбургом, имам искуство са најопаснијом људском заразом а то је вариола, и кримска конго. Али ја не бих могла да направим дијагностикум сад ни да ми неко каже да ће да ми плати колико год. Мени би требало сигурно шест месеци“, каже Глигићева додајући да је њој за један вирус требало осам година рада да би био међународно признат.
Без такозване коморе са потпритиском у Србији не може се радити на тестовима против корона вируса, због чега смо принуђени да ПЦР тестове увозимо. Глигићева указује да ће се ова комора набавити, али да поред тога што сама набавка коморе траје шест месеци, да би Србија радила на тестовима неопходно је још много времена и искуства.
избор: srbin.info