MOŠTI SVETOG NIKOLE DANAS SU U BARIJU! Neverovatna priča o tome kako su tamo stigle

Vest o napredovanju Turaka Seldžuka prema Konstantinopolju nije ostavila ravnodušnim ni ljude u Zapadnoj Evropi.

Iako je došlo do razilaženja crkava nakon velike šizme 1054. godine, pomisao da nevernička vojska zauzima jedno sveto mesto za drugim, bila je okidač za krstaške ratove koji će uslediti. Međutim, još pre nego što je zapad poslao vojnu pomoć Vizantiji u borbi protiv nevernika, papa Urban II je pokušao da spasi jednu od najsvetijih relikvija od potencijalnog uništenja.

Grad Mira, mesto u kome je sahranjen Sveti Nikola, u drugoj polovini XI veka pao je u ruke Turaka. Iako je Vizantijska vojska ubrzo uspela da ga povrati, ostao je strah od toga da bi sledeći put Turci mogli da oskrnave svetiteljeve mošti, i ne bi im bio prvi put da urade nešto slično.

Rimski papa je smatrao da je potrebno naći bezbednije mesto za počivanje tako velikog sveca. Ako kojim slučajem to donese i odgovarajuću finansijsku korist, bio bi to samo pokazatelj da je Božija volja pravilno ispunjena.

Tako je Urban II trgovcima iz Barija i Venecije, koji su redovno odlazili u Malu aziju trgujući , pre svega, sa Antiohijom, napomenuo da bi veliku božiju milost, ali i papinu takođe, dobio onaj ko bi mošti Svetog Nikole doneo iz Mire u Italiju. Moreplovci oba grada su mislili da je papa samo njima poverio tajni zadatak.

Kako su trgovci postali pljačkaši?
Venecijanci su krenuli za Malu Aziju nešto ranije, i već su završili većinu poslova u Antiohiji kada su u grad stigli i moreplovci iz Barija. Iz prijateljskog razgovora, koji je uvek prisniji u stranoj zemlji, Venecijanci su se pohvalili sunarodnicima da ih očekuje specijalan zadatak u povratku, koji im je poverio sam papa. Moreplovci iz Barija su shvatili da su Venecijanci na istom zadatku kao i oni, i da moraju u Miru stići pre njih.

Čak i pre nego što su završili sve trgovačke poslove koje su imali u Antiohiji, Barezi su se uputili u Miru. Tamo su našli Crkvu Svetog Nikole, u kojoj su boravila samo dva monaha. U početku su glumili obične radoznalce koji se raspituju za relikviju. Ne sluteći ništa, monasi su im ispričali sve o grobnici i mestu gde je Svetac sahranjen.

Potom su pokušali da otkupe mošti Sveca, što su monasi sa gnušanjem odbili. Na kraju, Barezi su upotrebili silu. Vezali su monahe i otkopali sarkofag sa kostima Svetog Nikole. Kosti su bile u tečnosti pod nazivom manna, takozvanim uljem koje je neobjašnjivo nastajalo iz mošti Svetog Nikole. Obzirom da je grupa mornara brojala 47 ljudi, dešavanja u crkvi privukla su pažnju stanovnika grada.