Kada je Džordžija Foster imala 36 godina, lekari su joj rekli da zbog nerazvijene maternice nikada neće moći da ostvari uspešnu trudnoću. Celog života je patila od endometrioze, a prilikom laparoskopije je takođe otkrila da ima jedinstven oblik maternice, zbog kojeg ne bi mogla da se ostvari u ulozi majke.

„Bila sam šokirana kad sam to saznala, a pomisao na to da neću moći da imam decu me je dugo mučila i činila da se osećam depresivno“, istakla je Džordžija.

Čak je u jednom trenutku razmišljala i o usvajanju, ali pošto je u to vreme bila bez partnera, njene šanse za to su bile vrlo male. Iako se maksimalno fokusirala na karijeru, nikada nije nestala njena želja da se ostvari u ulozi majke.

Kada je napunila 41 godinu, njena najbolja drugarica se zabrinula za nju, te ju je ohrabrila da potraži stručno mišljenje od još nekog lekara. Druga je laparoskopija utvrdila da je prva dijagnoza u osnovi bila netačna.

„Lekar je potvrdio da imam vrlo neobičan oblik maternice i da bi bilo veoma izazovno da zatrudnim, ali ne i nemoguće. U mojoj maternici je bilo dovoljno prostora za bebu“, laknulo je ovoj ženi.

I dalje je bila slobodna i bez partnera u vreme kad joj je lekar predložio da razmisli o doniranoj spermi. Ona o toj opciji do sada nije razmišljala, pa je odlučila da ostvari svoje snove, pa makar bila samohrana majka. Čak su i njeni roditelji očajnički želeli da postanu baka i deka, pa su je u toj odluci podržali. U tom trenutku to je bio jedini način!

„Moji su roditelji su mi pomogli da kupim bočicu sperme i poslali je u britansku Kliniku za plodnost“, kaže Džordžija: „I sve što smo znali o donoru sperme bilo je da je bio danski lekar i da ima 27 godina.“

Kako bi povećala šanse za trudnoću, pre započete oplodnje Džordžija je krenula na šestomesečni kurs akupunkture i počela je svakodnevno da pije poseban napitak.

U međuvremenu, posle jedne izložbe na kojoj je Džordžija držala govor o samopoštovanju, drugarica joj je predvidela da će upoznati svog životnog partnera i da će zajedno imati troje biološke dece. Ona se nasmejala toj konstataciji misleći da će upoznati nekoga ko je već imao troje dece, ali drugarica je ubeđivala u svoju intuiciju i nije pogrešila.

Nekoliko dana kasnije upoznala je Ijana.

Prijateljica ju je pozvala na piće i upoznala je s Ijanom, tada tridesetdevetogodišnjim čovekom, koji se upravo zbog posla preselio u London, a Džordžija je odmah osetila privlačnost. Iako je na početku oklevala, s obzirom na velike planove koje je imala za svoj život, ipak je odlučila da preuzme inicijativu i da ga pozove da se vide. Naredne večeri su otišli na piće i ubrzo postali nerazdvojni.

Kad mu je Džordžija ispričala svoju želju da ima decu, Ijan je odgovorio da nikada nije razmišljao da postane roditelj. Ona je pojasnila da želi da ostvari svoj cilj i ako ne želi da je podrži u tome, da ga razume. Zamolio ju je da mu da tri meseca da razmisli o svemu, a za to vreme ju je upoznao i sa svojim roditeljima. Nakon tog susreta rekao je da je spreman da je podrži i da postane otac.

„Ostala sam trudna nakon prve oplodnje, ali nažalost pobacila sam u 8. nedelji, što je bilo poražavajuće“, kaže Džordžija.

Šest meseci kasnije, nakon drugog bezuspešnog vantelesnog tretmana, Džordžija nije odustala i odlučila se za još jedan, koji se ispostavio kao uspešan. Nakon tog tretmana ona je ostala trudna i to sa čak tri bebe!

Njena trudnoća je bila rizična pa je sve vreme morala da leži u krevetu. U 34. nedelji trudnoće je carskim rezom rodila tri zdrava dečaka. Njenoj sreći nije bilo kraja, bila je ponosna na sebe i svoju odluku što je posle toliko godina ipak pokušala i uspela! Ona i Ijan su postali biološki roditelji i imali su, ne jednu, već tri bebe.