Мигранти су ме напали пред децом у центру БГ! Пролазници нису хтели да нам помогну

Ја га гурам, на енглеском говорим да ме не пипа… Људима около рекла сам, да зову патролу, што нико не чини, нити издваја децу из хаоса како би их бар на тај начин поштедели трауме – овако Снежана Анђелковић описује напад миграната у центру Београда.

Серија напада миграната у Београду и другим крајевима Србије протеклих месеци, забринула је јавност да надлежни не предузимају добољно када је у питању безбедност грађана Србије. Снежана Анђелковић мајка двоје деце описује напад у центру Београда и равнодушно понашање других грађана који су присуствовали инциденту.

Реците нам ште се десило приликом напада?

Напад од стране имигранта догодио се 18 октобра у Кнез Михаиловој улици, у непосредној близини“Академије“. Мени непознато лице, покушало је да ми стргне ранац са рамена у присуству двоје малолетне деце од 6 и 10 година.

Након неуспелог покушаја крадје, при чему сам га одгурнула и шутнула, кренуо је да ми отима таблет из руке, све време сам гледала да децу држим иза својих ледја на безбедној удаљености од нападача.

Напад се десио на јавном месту, како су реаговали пролазници на све што се дешавало?

У врло кратком временском периоду окупио се већи број пролазника, који ни једног момента нису желели да се умешају или помогну.

У међувремену појавило се још његових другара, који су се испречили између мене и њега. У једном моменту ми се његов друг обраћа на италијанском и говори да су три године провели у Италији, извињава се, али нападач не одустаје. Затим са га одгурнула снажно, две госпође у годинама скачу на мене, не дирај га.

Која је била реакција деце?

Они се удаљавају, седају на клупу, ја узимам таблет и правим фотографију да бих касније преко друштвених мрежа барем упозорила друге грађане на нападача.

Тада поново настаје хаос, он креће поново на мене, ја га гурам, на енглеском говорим да ме не пипа, људима около сам рекла да зову патролу, што нико не чини, нити издваја децу из хаоса како би их бар на тај начин поштедели трауме.

Његов друг говори да бришем фотографију јер он има неких проблема, и нико не сме да га слика.

Напокон долази мушкарац у раним тридесетим годинама, за кога претпостављам да је инспектор у цивилу и стаје ми у заштиту, тада се све завршило.

Да ли се осећате небезбедно, када пролазите истим делом града где се скупљају мигранти?

Мени је непојмиво да у земљи Светог Саве, Милоша Обилића, девет Југовића ја морам да страхујем за свој живот, живот своје деце. Ово доживљавам као спонтану исламизацију, православне територије. Превише их је у Београду и нико нас није питао да ли ово желимо.

Да зло буде веће, вечерас сам га затекла иза својих леђа у непосредној близини продавница Заре у Кнез Миахиловој, могу Вам рећи да сам осетила нелагоду, исто су реаговала и моја деца.

Анђелковић каже да ово није изолован случај, али да део медија не жели да преноси нападе због цензуре у име политичке коректности.

Ово није изолован случај, у 9 месецу осамнаестогодишњи Лука доживео је у Београду крађу телефона и премлаћивање од стране имигранта, али нико не решава ово питање. Рат је готов не разумем шта они сада траже у Србији – истиче Снежана Анђелковић.

Извор: dnevna gazeta