Петaр и Февронијa, чудотворни супружници: Кнез је остао у сиромаштву, али зато са женом коју воли

Док се у већини западних земаља прослављају разноразне изопачености парадама „поноса“ и другим сличним манифестацијама „љубави“,  Православна Црква слави двоје супружника, које Божјим чудом, ни смрт није успела да раздвоји.

У Руској Православној Цркви постоје чудесни светитељи – благоверни Петар и Февронија Муромски. Њихове мошти почивају у храму древног града Мурома. Притичу им сви који желе да добију помоћ у брачном животу или се припремају да ступе у брак. Житије ових светитеља представља пример благочестивог хришћанског брака, који почиње на земљи а наставља се на небу.

Иницијатива за прославу принца Петра и принцезу Февронију, муромске чудотворце, је потекла од становника Мурома 2008. године, а сада је подржавају многе епархије Руске цркве, политичке личности и организације, док је председник организационог одбора празника ове године Светлана Медведев, супруга бившег председника Русије. Симбол празника је тратинчица, дивљи цвет, који се у Русији одувек сматрао симболом љубави.

Ови Светитељи су се током векова сматрали покровитељима православног брака, а на њихов дан сећања у Русији је успостављено званично обележавање „Дана породице, љубави и вере“. Тако ће се у многим деловима земље одвијати различити догађаји, укључујући и прославу „Осми јул – Дан без развода“.

Февронија (у монаштву Ефросинија) је била из обичне пчеларске породице. Будући обдарена од Бога исцелитељским моћима, излечила је кнеза муромског Петра (у монаштву Давида), после чега је он одлучио да се ожени њом. Петaр ју је заволео и оженио, занемарујући реакције људи око њега, који су сматрали да је због класних разлика тај брак био неприкладан. Када је требало да преузме власт, бољари су га ставили пред одлуку, или да се одвоји од ње, јер није племенитог рода и тиме вређа остале жене племића, или да не буде кнез Мурома. И кнез је одабрао подвиг љубави. Напустивши земаљско богатство и власт, одабрао је породичну срећу и љубав.

Тај избор нам говори о томе, да ништа у материјалном свету не може да буде битније од породице. Да ли може државни велможа, који је достигао највишу власт и сва земаљска блага да буде срећан ако га жена и деца не воле? Кнез је остао у сиромаштву, али зато са женом коју воли. Међутим, Господ видевши његов подвиг, убрзо му враћа власт и кажњава његове непријатеље. У Мурому почињу међусобна убиства, у којима многи ловци на власт губе животе.

Двоје супружника живела су цео живот са преданошћу и љубављу и истог дана су се упокојили у Господу. Њихови земни остаци се сада налазе у манастиру Свете Тројице на Мурому.

Када је старост дошла, Петар и Февронија су се замонашили под именима Давид и Јефросинија. Напустили су овај живот тачно у исти дан и час, свако у својој келији и затражили су да буду сахрањени заједно, у посебно дизајнираном ковчегу са танком преградом у средини. Предосетивши своју кончину, Петар се мислено обратио Февронији: „Више не могу, одлазим Господу својему“. Света Февронија му на то одговори: „Сачекај ме, морам да завршим своје рукодеље – а у том тренутку је шила црквени убрус. И он опет рече: „Не могу више“. Тада светитељка убоде иглу у платно и оде ка Господу. Оставили су у аманет да их сахране у истој гробници, раздвојеном само преградом.

Међутим, пошто су људи веровали да је лоше сахранити монаха и монахињу у истом ковчегу, нису их сахранили заједно. Два пута су носили њихова тела у различите храмове. Тако, тело преподобног Давида положише у градску цркву Пресвете Богородице, а тело блажене Јефросиније у приградском Крестовоздвиженском храму, док је њихов сандук у саборном храму Пресвете Богородице остао празан. Следећег јутра су оба нова ковчега била празна, а тела светих нађена су да заједно леже у истом сандуку. Још једном су покушали да их раздвоје, али исто се поновило. После тога више нису смели да дирају њихова тела и сахранили су их поред градске саборне цркве Рођења Пресвете Богородице, како су они сами и заповедили, – у истом сандуку, који је Бог даровао на просвећење и спасење града: они који с вером притичу њиховим моштима добијају изобилна исцељења.

Тајне брака не могу укинути чак ни монашки завети. Једноставно, људи се растављају на одређено време и односи међу супружницима се прекидају због новог подвига, да би се они после изнова сјединили у вечности. Тако обострана љубав побеђује чак и саму смрт. Господ Бог је прославио праведне супружнике чудесним исцељењима. Сада се они заједно моле Господу за све супружнике, а нарочито за оне који желе мир у породици.

За Фондацију Пријатељ Божији: Иван Попов