Молекул ламинин – Крст у нама!
Бог нас је створио, не само да би смо живели хришћански, већ да никада не можемо да оспоримо чињеницу Ко је наш Творац. И наука потврђује: Крст је у свима нама, хтели ми то или не!
У нашем телу постоји протеински молекул који се зове ламинин. Налази се у међућелијском материјалу који повезује све унутрашње органе у јединствену целину – у тело. Приликом посматрања протеина под електронским микроскопом, посебна тродимензионална структура коју поприма, не може проћи незапажено: молекул је у облику КРСТА!
Ламинин је врста протеина који се налази у ткивима тела, улази у састав структуре готово сваког ткива организма и од кључног значаја је за одржавање у животу и опстанак ткива. Тачније, везује све наше аминокиселине, без чега би се цело наше тело разбило на хемијске елементе! То је као лепак који држи ћелије на месту. Ламинин је такође важан за раст и одржавање ткива. Без њега, ћелије не би биле у стању да добију хранљиве материје и кисеоник које су им потребне да преживе. Ламинин такође помаже да се ћелије крећу и размножавају. Дефекти у ламинину могу довести до различитих здравствених проблема, као што су булозни епителитис, мишићна дистрофија и хемофилија.
Овај молекул је на неки начин основа, темељ организма. Са своје три кратке „гране” пријања за друге молекуле, а својом дугачком се везује за ћелије. Ламинин је веома јака сила, он је дијагностичар нашег тела, указује на наше проблеме у телу и постепено уклања, јача и чисти сваку ћелију.
О овој теми, Стефанија Д’Алесандро, доктор интегративне медицине и биохемичар наводи: „Наше сазнање истине најјасније се открива овим крстом, а ламинин је оно што држи на окупу наше људско тело. Да ли је случајно да молекул има баш такав облик? Мислим да ово показује да је Бог тај који држи све заједно: наша тела, наш свет и наше животе.”
Др Фазале Рана, такође биохемичар, приметио је крстолики облик ламинина и рекао: „Постоји много важнијих тема од овога: расправа о Творцу… Верник сам постао када сам студирао биохемију. Ћелија ме је, у својој сложености, елеганцији, софистицираности и неадекватности еволуционих сценарија о пореклу живота, довела до закључка да живот мора да потиче од Створитеља. Не ради се о религији, већ о постојању божанског ума, а овај молекул је само једна од његових дивних манифестација. Крст је, дакле, старији и од хришћанства и указује на духовну енергију која се спушта одозго у сусрет материји (вертикална линија) и њеној ревитализацији (хоризонтална линија).”
Није ли ово Бог посебно створио да би се Његово предзнање нашег спасења кроз Крст симболично показало у самом човеку већ приликом његовог стварања?! Када наш ум и срце нису у супротности једни са другима, „ламинин“ их држи заједно, јер кад срце воли Бога и ум Га препознаје.
Колошанима 1:16-17, о Христу: „Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано; И Он је прије свега, и све у њему постоји.”