Слика воза пуног миграната, без иједног Србина узнемирила Европу!

Фотографија мигранат у возу на релацији Прешево-Ниш раширила се брзином светлости на интернету у Србији, али и у другим европским земљама.

Упркос широко раширеним стереотипима да мигранти са читавим породицама беже од ратних разарање, реална слика, али и статистике у чланицама ЕУ показују да мигранте већински чине особе мушког пола.

Фотографија из српског воза добила је на хиљаде дељења на Фејсбуку и низ негативних коментара грађана забринутих демографском дестабилизацијом наше земље.

На њој се могу видети искључиво мушкарци, без и једне жене или детета.

„Ја, стицајем околности, радим код Железничке станице. Виђам само мушкарце, старости од 20 до 40-так година. Ни једну једину жену нисам видео, нити дете. Солидно су обучени, имају нове телефоне, једу по околним кафанама и гриловима. Не знам шта је у питању, али нису то чиста посла“ истиче извесни Предраг Петровић у једном од коментара.

„Видим да нису сиромашни, то је сигурно. Значи, неко их плаћа“ каже други коментар.

„Одакле сиромасима телефони од 800 евра?“ коментарише Жељко Грујић своја искуства са мигрантима.

Фотографију је први пренео протал Делхир из суседне Мађарске.

Овог јутра, воз на релацији Прешево-Ниш је овако изгледао. Није познато из којих земаља долазе путници, али према фотографијама ради се о младим мушкарцима – навео је портал.

Да ли ће бити распоређени по центрима за мигранте или ће лутати улицама остаје да се види? – преносе Мађари праксу Србије да мигрантима дозвољава кретање градовима пре него што им се утврди да ли азиланти или лажне избеглице.

Фотографије је постала популарна на друштвеним мрежама у Немачкој, а грађани те земље забринути су новима таласом миграције, као и одбијањем Србије да заштити своје границе од азиланата и лажних избеглица.

Протеклих недеља грађани Србије се масовно жале на цензуру друштвених мрежа поводом објава повезаних са темом миграције, као и на портале који проглашавају истините информације, за лажне вести тако што намерно погрешно интерпретирају наслове или неке делове текста.

Криза слободе говора на интернету траје већ неколико година уназад, а кршење елементарних људских права на друштвеним мрежама није наишло на реакцију надлежних органа у Србији.