Paraliza SNA – “Budna sam, ali ne mogu da se pomerim…”

Ljudi širom sveta bore se sa paralizom sna, što predstavlja veliki problem, gde je osoba svega svesna, ali ne može da pomeri svoje telo.

Paraliza sna nastaje u toku REM faze i može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali i da se ponavlja više puta tokom jedne noći, a neretko dovodi i do halucinacija.
Može da nastane kod svakoga, ali je najčešće povezana sa narkolepsijom (hronični poremećaj spavanja), a šansu od ove pojave povećavaju i stres, prekomerno konzumiranje alkohola uz nedostatak sna i neredovno spavanje.

Jedna žena iz Srbije je na društvenim mrežama odlučila da podeli svoje zastrašujuće iskustvo sa paralizom sna, prenosimo vam njenu objavu u celosti:
“Pišem ovo jer sam se upravo probudila iz veoma uznemiravajuće agonije koja je trajala celu noć. Legla sam da spavam oko ponoći i dok sam tonula u san, strefila me je klasična paraliza sna – osećaj vibracija, budnog i svesnog uma, ali uspavanog tela u nemogućnosti da se pomeri, propraćeno generalno nelagodnom, mračnom atmosferom”, rekla je uzrujana žena.

Ona je istakla da joj to nije bio prvi put da joj se ovako nešto desi, već da se sa paralizom sna susretala dva puta pre ovoga.

“Iz teorije znam kako da se prepustim i ne uzbuđujem previše. Ali ovaj put se razlikuje od prethodnih, zbog toga što je bilo repetativno. Celo veče nisam uspela da utonem u normalan san, već bi se, čim bih krenula da sklapam oči, automatski javljala paraliza. Ono što je novo, je to da mi se javljao osećaj beskonačnih lažnih buđenja i ozbiljnih zvučnih i vizuelnih halucinacija čiji ciklus nisam mogla da prekinem”, iskrena je ona.
Objasnila je da je proces započeo tako što je imala jasne halucinacije glasova, dok je svesno videla i osećala sebe kako leži u sopstvenom krevetu u sobi. Potom je pokušala da se trgne i “probudi”, a kada je mislila da se konačno probudila, bila je jako srećna. Ali ovo nije bilo pravo već lažno buđenje.

“Nekako budem sigurna da sam budna dok ne probam da odem da upalim svetlo, odem da ga upalim i neće da se upali i tu opet skapiram da ipak nisam zapravo budna. Opet se istrgnem iz sna i mislim da sam sad ipak budna. Opet hrlim ka svetlu i manično pokušavam da ga upalim ali neće. Gledam na sat i vidim kako kazaljke pokazuju na neko vreme koje nema nikakvog smisla, a sve je to propraćeno generalno jako sablasnim osećajem prisustva neke energije strave i užasa”.

Rekla je da se ovaj ciklus se ponavljao jedno 7-8 puta i da je svaki put počinjao u poznatom okruženju njene sobe i trpezarije ali bi uvek neka sitnica bila izmenjena, što joj je dokazivalo da se ipak ne radi o pravom budnom stanju. Kaže da se agonija završila tek posle 5-6 sati.
“Nisam uopšte uspela da se naspavam u kakvom god položaju da sam spavala. Doslovno se osećam kao zombi”, kaže ona.

Priznaje da je svakom njenom iskustvu paralize sna do sad prethodila ili konzumacija alkohola u prethodnih 48 sati, ili stanje anksioznosti, pa čak i depresija.

Izvor: objektiv.rs