Prof. dr Branimir Nestorović: Neobjašnjivi fenomeni – sindrom stranog naglaska, ksenoglosija, déjà vu (“već vidjeno”)

Jedna od najbizarnijih pojava u neurologiji je pojava stranog naglaska u osoba koje su doživele povredu glave. Termin “sindrom stranog naglaska” je skovao 1982. neurolingvista Harry Whitaker, a do sada je ob javljeno oko 100 slučajeva. Karen Butler je primer ovog sindroma. Posle jednostavne operacije na zubu, ona je počela da govori mešavinom Engleskog i Irskog jezika, iako nikada u životu nije putovala u Evropu niti čula bilo koji od ovih akcenata. Takodje je poznat primer je žene Astrid u Norveškoj, koja je posle pogotka u glavu šrapnelom tokom II Svetskog rata počela da govori sa jakim nemačkim naglaskom. Sarah Colwill, 38 godina, primljena je u bolnicu sa jakom glavoboljom, a posle izlčaska je počela da govori sa jakim kineskim naglaskom.Najnoviji slučaj je žena sa Tasmanije Leanne Rowe, koja je osam godina govorila sa jakim francuskim akcentom posle saobraćajne nesreće. Poslednjih godina je opisano dosta osoba sa ovim sindromom u sklopu različitih psihijatrijskih dijagnoza.

Nauka, kao i uvek ima logično objašnjenje. Ona kaže da osobe sa ovim poremećajem imaju probleme da stvaraju samoglasnike. Stoga oni stvaraju drugačiji ritam jezika, a slušaoci nesvesno ovo uporedjuju sa njima poznatim akcentima. Jedno istraživanje govori da su promene naglaska kod francuskog zajedničke i za druge jezike (mnogi su umesto francuiskog prepoznavali nemački, italijanski, kineski ili španski akcent). Dakle, naglasak u stvari zavisi od utiska slušaoca.

Mnogo kompleksnije i teže za objašnjenje je pojava ksenoglosije. Radi se o bizarnom fenomenu ljudi koji se bude iz kome, govoreći jezik koji nikada nisu čuli. Najnoviji ovakav slučaj je dečaka iz SAD, koji je tokom igranja ragbija imao povredu glave. Šesnestogodišnji Reuben Nsemoh je posle budjenja iz kome počeo da govori tečno španski, dok je potpuno zaboravio engleski. Tokom oporavka, kako je ponovo počinjao da govori maternji jezik, španski se postepeno gubio. Amerikanka Dolores Jay se tokom hipnoze pretvodila u nemačku tinejdžerku, sa tečnim nemačkiom (koji nikada nije ni čula kako treba). I dok nauka objašnjava da su ove osobe “usput pokupile” tokom života deliće stranog jezika, jako je teško objasniti slučaj izvesne Rozmeri iz Blackpoola u Engleskoj, koja je počela da govori stari egipatski dijalekt. Dr. Ian Stevenson, o kome sam pisao u postu o reinkarnaciji, opisuje 1970. u svojoj knjizi Xenoglossy, Unlearned Language 32godišnju Indijku Uttara Huddar, koja je iznenada počela da govori stranim jezikom (bengalskim, koji nikada nije učila). Fenomen je jako neobičan, jer je i ona govorila varijantom bengalskog koja se govorila pre 150 godina, a takodje se u njoj pojavila i nova ličnost (Šarada), koja se nije snalazila sa modernim aparatima i n ije znala jezik kojim je govorila Uttara. Šarada je preuzimala Uttaru po nekoliko dana, tokom kog perioda nije prepoznavala njene članove porodice, ali je jako dobro opisivala svoju iščezlu porodicu, posebno oca Brajanath Chattopaydhaya, koji je živeo u XIX veku. Stevenson je bio zapanjen kada je otkrio su sve ove osobe stvarno živele na lokacijama na kojima ih je ona navodila tokom XIX veka. On je ovaj slučaj opisao kao posednutost delom umrle ličnosti iz prošlosti. O ovome ću još pisati, jer se o reinkarnaciji malo zna u medicinskim krugovima.

Još je drastičniji primer Iris Farczdy, koja je tokom seanse prizivanja duhova postala posednuta od strane 41-jednogodišnje španjolke Lucía Altarez de Salvio. Lucia je govorila španski, nije razumela madjarski, ali za razliku od ranijih slučajeva, nije napustila Iris (već se Iris transformisala u Luciju). U ovom slučaju, nije utvrdjeno fizičko postojanje osobe sa takvim imenom u Madridu. Veliki broj ovakvih primera se može naći na sajtu.
Konačno, jedan blaži oblik ove pojave je nešto što smo skoro svi doživeli, a zove se deja vu. Ovaj fenomen (“već vidjeno”) se odnosu na neke dogadjaje (deja vecu) ili na odredjena mesta (deja visite). Radi se o veoma čestom fenomenu (ima ga skoro 70% ljudi tokom života), a najčešći je u mladih osoba (izmedju 15 i 25 godina). Često se javlja i kod osoba sa epilepsijom temporalnog režnja. Objašnjanja su različita, kreću se od jednostavnih fantazija (kako to tumače neki psihoanalitičari), do mešanja sadašnjih i prošlih sećanja (kako objašnjavaju psihijatri). Parapsiholozi smatraju da se radi o iskustvima iz prošlih života. Jedno od jednostavnih objašnjenja može biti da se radi o sećanju iz ranog detinjstva, koje je aktivirano ponovnim vidjenjem ili posetom odredjenom mestu. Dr. Brian Weiss, jedan od najpoznatijih stručnjaka za gresiju je zapazio da osobe sa deja vu fenomenom ne samo da imaju sećanje na okolinu, već im je ona vrlo bliska (kao kuća u kojoj su već živeli).

Nejasno je kako je malo ispitivana ova pojava, o kojoj skoro svakodnevno govorimo ima imao sopstvena iskustva. Kao da se ozbiljni neurolozi plaše da se bave područjima koja deluju kao misticizam.

Izvor: banenestorovic.blogspot.com