ČEGA SE SEĆAJU LJUDI VRAĆENI SA RUBA SMRTI – Da li stvarno vidimo belu svetlost nakon smrti ili možda nešto drugo?

Svi smo čuli priče o beloj svetlosti i osećaju lakoće koji se pojave kada osoba umre, ali su do sada to sve bila nagađanja bez trunke dokaza. Međutim, naučnici su sproveli istraživanje koje je dolazalo da se osim svetlosti dešava još nešto, čega se ljudi koji su vraćeni sa ruba smrti sećaju.

Ljudski mozak funkcioniše čak sat vremena nakon što srce stane, glavni je zaključak studije sprovedene u 25 bolnica u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji.

U prvoj studiji ove vrste, koja je sprovedena nad ljudima koji su doživeli zastoj rada srca, otkriveno je da je 40 odsto njih prilikom izvođenja reanimacije doživelo nešto poput mešavine sna i sećanja, dok su neki bili svesni šta se oko njih događa.

Bar mali uvid u neistraženi svet bliskih susreta sa smrću
Naučnici odavno pokušavaju da otkriju šta se dešava nakon što nastupi smrt, a sprovedena studija im daje bar mali uvid u neistraženi svet bliskih susreta sa smrću. Osim toga, rezultati ove studije mogu da pomognu novim načinima za reanimaciju koji bi dodatno zaštitili oštećenje moždanih funkcija, prenosi Dejli mejl.

Iako već dugo postoji uvreženo mišljenje da 10 minuta nakon što srce stane dolazi do trajnog oštećenja mozga, jer mu srce ne šalje kiseonik, naš rad je dokazao da mozak može da da znake oporavka posle mnogo više od 10 minuta”, izjavio je dr Sam Parnia, jedan od autora studije i lekar na intenzivnoj nezi u Njujorku.

Studija, objavljena u časopisu “Reanimacija” obuhvatila je iskustva 567 pacijenata koji su vraćeni u život nakon što su doživeli smrt izazvanu zastojem srca, u periodu od 2017. do 2020. godine. Međutim, samo nešto manje od 10 odsto njih su lekari uspeli da reanimiraju. Od ukupno 53 preživela pacijenta, istraživači su intervjuisali njih 28.

Prilikom istraživanja naučnici su posmatrali moždane talase, ali su i testirali pacijente kako bi videli da li se sećaju određenih slika ili zvukova. Tokom reanimacije, pacijentima su istovremeno kroz slušalice puštali da čuju tri reči

– jabuka, kruška i banana, a na tabletu prikazivali 10 slika. Samo jedan pacijent se nakon oživljavanja setio tačnog redosleda reči, a niko od pacijenata se nije sećao prikazanih fotografija. Čak 11 preživelih pacijenata je izjavilo da je videlo neka sećanja ili neka zapažanja koja ukazuju da su bar delimično bili svesni prilikom reanimacije. Neki od pacijenata su, pak, prijavili da su imali iskustva nalik snu, da ih juri policija ili da kisnu, dok su drugi rekli da su osetili neke elemente medicinskih zahvata koji su izvođeni na njima, kao što je bol, pritisak ili glas doktora.

“Kada sam se vratio setio sam se momenta kada su mi stavljali one dve elektrode na grudi i sećam se elektro šoka”, izjavio je jedan od učesnika studije, dok je drugi prijavio da je osetio da mu “neko nešto radi sa grudnim košem, neki jak pritisak koji je bio veoma bolan”. Neki od pacijenata su prijavili da su videli neku voljenu osobu, kao što su otac ili baka koji su odavno preminuli.

Neki su zaista iskusili “svetlost na kraju tunela”

Što se tiče “svetlosti na kraju tunela”, i to je iskusilo nekoliko pacijenata ali je nisu videli kao udaljenu svetlost “već kao svetlost koja stoji pored njih, koja je odisala toplinom i ljubavlju, zbog čega su osetili ljubav, radost, ali i tugu zbog završetka života”.

Autori studije se nadaju da će njihovi rezultati podstaći dalja istraživanja o novim načinima reanimacije srca koja bi imala manje negativnog uticaja na mozak, ali tvrde da će nastaviti da istražuju iskustva bliskih smrti kao i dugoročni uticaj reanimacije nakon zastoja srca.

Izvor: Daily mail/kurir.rs