Последња жеља младог генијалца: Уместо цвећа за гроб, дајте новац за болесну децу

Михајло Спорић, млади генијалац и понос Србије, првак физике и стипендиста Кембриџа, осим по великом знању истакао се и по невероватној хуманости. Знајући да ће умрети, Михајло је имао само једну жељу – да се за његову сахрану не купује цвеће, већ да се уместо тога новац проследи удружењу Нурдор, за децу оболелу од рака.

Михаило је био један од њих и борио се лавовски до краја. Само неколико недеља пред одлазак на Кембриџ сазнао је да има рак плућа, али је ипак спаковао кофере и решио да оде, да не одустане.

Професори, највећи светски научници, чули су за храброг Михајла и пружили му пуну подршку. Чак су, како се прича, долазили у његову собу да га подучавају јер због болести није могао да излази.

– Док је трајало лечење и многобројне операције, он је учио и професори су долазили код њега у собу како би му држали предавања. Сви су били опчињени њиме, јер не само што је полагао све испите, већ је добијао највише могуће оцене – испричао је Срђан Огњановић, легендарни директор Математичке гимназије који је био са Михајлом и његовом породицом у контакту и након Михајловог одласка на студије.

Када се у медијима први пут прочуло за његове успехе, Михајло је био оштар у изјави, подсећајући нас да не скренемо са пута.

– Осим еуфорије због постигнутог успеха, најјачи утисак ми је публицитет који добијамо. Мени је искрено драго што се нагласак ставља на неке друге вредности као што су рад и одговорност, вредности које такмичење промовише, пре него вредности ријалити звезда које се сада пласирају као праве. Ја своју будућност видим у науци, у физици. Али, видимо какве су сада прилике у Србији за то, нарочито за експериманталну физику која такорећи и не постоји. Моја жеља је да ће се ситуација поправити, а ако не, онда у иностранству – рекао је тада Спорић.

Универзитет Кембриџ објавио је тродневну жалост поводом смрти стипендисте, а послат је предлог да се установи награда у част Михајла.

Предложено је и да Михајло буде сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Ако је неко заслужио, заслужио је он. Вечна му слава и хвала.