Čuda manastira Tumane: Nema devojčica progovorila, par bez dece dobio blizance

U manastiru Tumane nadomak Golupca počivaju mošti dva velika čudotvorca – Svetog Zosima i Svetog Jakova.

Ambijentalna lepota s jedne i duhovni mir s druge strane privlači na hiljade vernika u ovu svetinju, koja se nalazi u podnožnju golubačkih planina.

O na­stan­ku imena ma­na­sti­ra Tu­ma­na- zadužbine ko­sov­skog ju­na­ka Mi­lo­ša Obi­li­ća ne­ma si­gur­nih sve­do­čan­sta­va. Sva se ona ja­vlja­ju do­sta ka­sno (XIX vek) i či­ne u osno­vi za­pi­sa­no i od za­bo­ra­va otrg­nu­to usme­no pre­da­nje.

Prema jednom predanju, pred Ko­sov­ski boj ma­na­stir još ni­je bio do­vr­šen pa je Sve­ti knez La­zar po­zvao svo­g vla­ste­li­na da pre­ki­ne zi­da­nje sve­ti­nje re­či­ma „Tu ma­ni“, od če­ga je iz­ve­de­no ime ma­na­sti­ra.

Ne­što ši­re od ovo­ga go­vo­ri pre­da­nje da je Mi­loš Obi­lić lo­vio po gu­stim šu­ma­ma u oko­li­ni ma­na­sti­ra, te da je u lo­vu ne­ho­ti­ce ra­nio pu­sti­nja­ka Sve­tog Zo­si­ma. No­se­ći ranjenika ka svom dvo­ru u namari da mu spa­se ži­vot i zaleči ra­nu, na me­stu gde je sa­da ma­na­stir sve­tac je mo­lio da ga spu­ste i uz­vik­nuo Mi­lo­šu: „Tu ma­ni i pu­sti me da umrem“- što je kao i u pret­hod­noj va­ri­jan­ti pre­da­nja po­slu­ži­lo kao osno­va za ime ma­na­sti­ra.

Dete su iz bolnice otpustili bez nade, a posle molitve ovom svecu u srpskom manastiru, dogodilo se ČUDO!

Govoreći o manastiru Tumane iguman Dimitrije rekao nam je da je reč o jedinom manastiru u Srbiji koji predstavlja kosovsku svetinju van Kosova.

„Narodno predanje kaže da je Miloš Obilić pošao upravo odavde u boj protiv Turaka i ovo je njegova zadužbina. Na mestu gde je Miloš Obilić podigao zadužbinu mi smo dužni da nastavimo, i ovu svetinju vratimo u sjaj koji ona zaslužuje, jer je ovo manastir u kome se ogleda naša prošlost, sagledava se naša sadašnjost i očekujemo da se ogleda i naša budućnost“, rekao je ranije za BKTVNews iguman Dimitrije.

U manastiru se upravo i nalaze mošti Svetog Zosima Tumanskog, za koje se veruje da imaju isceliteljsku moć. Maja prošle godine održano je presvlačenje kostiju ovog sveca, a ovom svetom činu prisustvovalo je više do 2.000 vernika, među kojima su bile i majke sa tek rođenim bebama.

Na udaljenosti od oko jednog kilometra od manastira Tumama, duboko u gustoj i drevnoj šumi, nalazi se na daleko čuvena isposnica Svetog Zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pečine, koje su povezane uskim prolazom. Navodi se da je u jednoj od njih živeo, a u drugoj se molio Sveti Zosim.

Preko puta manastirske crkve tačno uz planinsku reku nalazi se stara vodenica. Dolaskom bratstva 2015. i 2016. godine adaptirana je u gostoprimnicu, sa pastrmskim ribnjakom. Takođe, na samo nekoliko metara od gostionice,nalazi se mini zoo vrt u kome šetaju lama, magarac, ovde, poni, patke, guske, emu ptica i zlatokrile utve.

Sveti izvori u Srbiji: U ove manastire zbog lekovite vode dolaze ljudi iz celog sveta

Za manastir se vezuju i mnoga čuda, a u njemu vernici svoj lek i spas. Sveti Zosim i Jakov pomogli nebrojeno puta i iscelili ljude koje je zvanična medicina otpisala.

– Stević Dušica iz Vukovića svedoči da je njena unuka Slađanka progovorila nakon čitanja molitava kod moštiju Prepodobnog Zosima. Kada je molitva zavšena i kada su se pozdravili sa sveštenikom, devojčica je izgovorila svoje prve reči: „S Bogom oče“.

– Vojkić Mišel i Verica sedam godina nisu imali dece. Došli su u manastir Tumane i uredno se molili kod moštiju Prepodobnog Zosima, radi poroda. Gospod ih je uslišio radi zastupništva Prepodobnog Zosima i dobili su blizance Samantu i Stefana. Ovo čudo svetoga dogodilo se 2008. godine. Posvedočila Pajkić Grozda iz Doljašnice u manastiru Tumanu 30. aprila 2015. godine.

– Mina S. iz Beograda boluje od teškog oblika gastritisa. Svaki napad završavao se kod lekara, uz infuziju i obaveznu terapiju.

„Oko Petrovdana 2017, mene je jedne veče uhvatio ozbiljan napad gastritisa. Dete nisam imala kome da ostavim. Pomolila sam se Svetom Zosimu Tumanskom, za koga sam inače veoma vezana, i popila sam nekoliko kapi svetog ulja od njegovih mostiju. Posle nekoliko minuta, bol se umirio i sve je samo od sebe prošlo, što se do tada nikada nije dešavalo.“

– Sv. Zosim i Jakov mire zavađene. Na dan osvećenja isposnice Sv. Zosima i kanonizacije sv. Jakova, mladić Marko M. iz Beograda molio se tumanskim čudotvorcima, da mu pomognu da prevaziđe ozbiljan sukob sa jednim čovekom, koji mu je izazivao velike neprijatnosti.

– Nenad Branković iz Mustapića je na Badnji dan 2015 godine pao u svome dvorištu i povredio ruku. U bolnici u Požarevcu lekari su dijagnostikovali naprsnuće podlaktice. Od tada je imao intezivne bolove. Nakon desetak dana došao je na liturgiju u manastir Tuman. Tokom liturgije prišao je moštima sv. Jakova, poklonio se i u sebi pomolio prepodobnome da mu isceli ruku. Kada je stigao kući, bolovi su prestali i nisu se više vraćali i ruka mu je bila isceljena. Nenad je ovo posvedočio 27. 08. 2015. u manastiru Tumanu, završivši rečima: „Ja pouzdano znam da je Jakov svetac jer mi je on iscelio ruku“.

Po povratku iz manastira, te večeri 28. Maja sreo je neočekivano tog čoveka i sasvim su se srdačno pozdravili i izmirili. Slava i hvala tumanskim čudotvorcima.

Slavimo Svetog mučenika Lavrentija: Pogledajte u nebo večeras, ako vidite ovaj znak ispuniće vam se želja!

Iz ovog manastira stiže još jedno čudo. Dva mlada monaha na akustičnim gitarama, kada im duhovne i svetovne obaveze to dozvole, sviraju Ajron Mejdena, Partibrejkerse, Metaliku…repertoar, rekli bi neki, pomalo neuobičajak s obzirom da je reč o ljudima koji su se zavetovali na monaški život.

IZVOR: BKTVNews