ĐINĐIĆ PRED SMRT REKAO: NAĐITE MI PRINCA OD MONAKA Veruović otkriva zašto je siguran da je bio TREĆI METAK!

Dva dana pred smrt, Zoran Đinđić je bio vidno neraspoložen i pitao me je za princa od Monaka, tek kasnije sam shvatio na koga je mislio. Hoću da pitam jednu stvar – Ako trvdite da je Đinđić ubijen istom puškom i istim kalibrom kao i ja onda kako objašnjavate da je njegova prostrelina i njegova povreda 15 puta veća od moje, pita Milan Veruović, telohranitelj ubijenog srpskog premijera, koji je i sam teško ranjen u atentatu i koji i posle 17 godina osporava zvaničnu verziju ubistva i tvrdi da je postojao treći metak.

Veruović nema dilemu da je još jedan pucač, tog 12. marta ispalio hice iz snajpera. Danas je prošlo tačno 17 godina od atentata na premijera, a mnoge činjenice su još pod velom misterije.

Veruović kaže da je je nedavno u jednom intervjuu o foto-robotu kojim se danas niko ne bavi, detaljima samo atentata na Đinđića, kao i o političkoj pozadini ubistva premijera Srbije.

Ja čovek koji je ispred vlade Srbije 12. marta prolio tri litara krvi… Ja sam čovek koji na tom mestu držao svoj stomak u rukama zajedno pored pokojnog premijera.

Hoću da pitam jednu stvar – Ako trvdite da je Đinđić ubijen istom puškom i istim kalibrom kao i ja onda kako objašnjavate da je njegova prostrelina i njegova povreda 15 puta veća od moje?

„Kako je to moguće?“, upitao je Veruović u emisiji „Bez ustručavanja“.

Promer Đinđićeve ulazne rane je 33 puta 25 milimetara a moja ulazna rana je 7 puta 8 milimetara. To je neverovatna razlika.

Drugo, kako je moguće da je on upucan sa leve strane u desni grudni koš.

Celina ubistva Zorana Đinđića je mnogo dublja. Nismo mi to ni zagrebali. Da nije bilo Vikiliksa sve bi ostalo na teoriji zavere. Tvrdim i dalje da je jednim metkom pogođen Zoran, jednim sam pogođen ja a trećim metkom je pogođen zid zgrade.

Sami tragovi na licu mesta i samo lice mesta nisu bili obezbeđeni.

Foto-robot je skica koja je rađena po svedočenju Branka Bugarskog, po meni glavnog svedoka ubistva premijera Đinđića. On je tog dana radio u kancelariji ispod kancelariji iz koje je pucano na nas 12. marta.

On je bio neposredni očevidac. On se lice u lice sreo sa izvršiocima. Niko od njih nije bio maskiran. On je dao najprecizniji opis. Tog foto robota su prepoznali i ostali svedoci iz Admirala Geprata. Čovek koji je naplaćivao parking karte je takođe prepoznao tog sa skice. On nije prepoznao Zvezdana Jovanovića, kao što ga nije prepoznao ni Bugarski.

Istraživanjem policijskih spisa došli smo do saznanja da je taj foto robot prosleđen graničnim prelazima. I saznali smo da je čovek koji je 11. marta, znači dan pre ubistva, radio na graničnom prelazu Batrovci prepoznao u tom foto robotu muškarca koji je tog 11 marta propustio bez zvanične evidencije u Srbiju iz pravca Hrvatske.

Po njega je došao čovek iz Specijalne jedinice za specijalne operacije koji se predstavio kao Jovanović, mada mu to nije bilo pravo prezime.

Mi nismo saznali i o kome je reč.

PRVA SUMNJA

Likvidacija Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića je nešto što mi je bila prva sumnja…

Jedno veče u bolnicu je došao Čedomir Jovanović i rekao mi sav usplahiren – Osvetili smo Zorana.

U prvom navratu mi je to došlo kao olakšanje.

A onda sam ga posle pitao zašto su ih ubili umesto da ih uhvate. Onda mi je Čeda rekao kako su oni pružali otpor i eto… I ok ja sam to tada prihvatio, nisam odmah posumnjao.

Ali Čedomir Jovanović je dolazio u posete Dušanu Spasojeviću. On je obećavao, on je njega oslobodio… Spasojevića i Mileta Lukovića je Čedomir Jovanović oslobodio zatvora u koji su bili sprovedeni iz Francuske. Nikog to nije interesovalo.

POLITIČKA POZADINA UBISTVA

Zoran je jednom rekao da kada si premijer nemaš prijatelje. Mi nismo bili nikakva hadučka četa koja je dovedena sa ulice da čuva Zorana.

Onda su me kriminalizovali. Zašto mene? Zato što sam ja izašao i rekao.

Odmah sam rekao ako je Koštunica problem zašto ga niste uhapsili? Uhapsili ste njegove najbliže saradnike… E ono što čudi je Koštuničino ćutanje. Zašto Koštunica ćuti? On je ćutao i kad je postao predsednik vlade. Zašto danas svi ćute…?

– Zoran Đinđić je nešto znao, nešto dublje i od mene. Dva dana pred atentat me je pitao: „Je l‘ ti se javlja princ od Monaka?“ Nikada u životu pokojni predsednik nije tako pitao za Čedu Jovanovića. Znao je da smo išli zajedno u obdanište, da smo školski drugari… Ja zbunjen, ne znam šta je hteo time da kaže. Bio je dosta ljut. Ja mu odgovorim: „Ne znam, predsedniče, na koga mislite?“, a on meni: „Kako ne znaš, pa na tvog školskog.“ Prvi put ga je on oslovio onako kako se Čeda i ja oslovljavamo kada se sretnemo u hodniku – „princ od Monaka“. Odgovorio sam mu: „Predsedniče, nisam već duže vreme s njim u kontaktu, ne znam ni gde je ni šta je.“ Onda se obratio Saši, vozaču: „Reci Biljani da nađe Čedu i da mi se hitno javi.“ To je bio ponedeljak, u sredu je bio atentat.

Deset dana pre ubistva Zorana Đinđića 2003. u Srbiju su došli britanski obaveštajci i upozorili su da se sprema atentat na premijera. To je rečeno tadašnjem šefu poslaničke grupe DOS Čedomiru Jovanoviću i zameniku ministra policije Nenadu Miliću, koji su se, umesto da hitno reaguju i pokušaju da spreče tragediju, razbežali i nisu učinili ništa!

– Šta oni posle te informacije rade… Nenad Milić ne radi ništa, a Čedomir Jovanović odlazi negde na skijanje, ne znamo gde. Sklanja se iz zemlje i pušta da se desi 12. mart (datum atentata na Đinđića). Oni su pustili da se to dogodi. Oni su direktni učesnici u pripremi i dopuštanju organizacije 12. marta i ubistva Zorana Đinđića! To je možda i krivična odgovornost za njih, jer je nepostupanje krivica – rekao je Veruović.

Veruović kaže da je Kolin Pauel, nekadašnji sekretar za nacionalnu bezbednost SAD, došao u Beograd 2003. da izjavi saučešće Ružici Đinđić i tom prilikom s njom razgovarao o knjizi koju je ubijeni premijer čitao u poslednjim danima života:

– Ružica mu je rekla da je Zoran, baš kao da je slutio da će mu se nešto dogoditi, pred sam kraj svog života ponovo prelistavao i čitao knjigu o Kenediju. Pauel joj je na to pitanje, da li da bi je utešio ili uplašio, rekao: „Pa eto, ako je za utehu, možda i Srbiji politički krene kao što je krenulo Americi posle atentata na Kenedija.“

(Kurir.rs)