Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti, s kojim je Imperijal koledž radio analizu, naglašava da je „talas zaraze prešao vrhunac u svim zemljama izuzev Poljske i Švedske, ali pandemija nije završena i novi porast se može očekivati idućih nedelja“.

Istovremeno su čelnici Francuske i Nemačke, Emanuel Makron i Angela Merkel, i još nekoliko lidera zemalja članica EU, od Evropske komisije (EK) zatražili da spremi sve što je neophodno za odbranu od verovatnog novog talasa zaraze korona virusom, od zaliha maski, respiratora i lekova, pa do neophodnog broja kreveta u specijalizovanim bolnicama.

Makron, Merkel i lideri Španije, Belgije, Danske i Poljske u pismu predsednici EK Ursuli fon der Lajen upozoravaju da je to nužno jer je jasno da Evropska unija i njene članice nisu bile spremne da se izbore s takvom epidemijom.

Naučnici Londonskog koledža i Evropskog centra, na osnovu analize sprovedene u 11 evropskih zemalja, navode da su, iako na početku smušene i neusklđene mere za suzbijanje zaraze, ipak sprečle  zdravstvenu katastrofu jer je spašeno 3,1 miliona života, mada je blizu 15 miliona stanovnika EU zaraženo, a više od 180.000 preminulo.

Londonski koledž i Evropski centar podvlače da su životi mnogih ljudi spašeni pre svega jer su ostali kod svojih kuća, ali i zato što su zabranjeni masovni javni skupovi, zatvoreni trgovinski centri, kafići, škole.

Iz analize proizilazi da su mere doprinele da se za 82 odsto smanji stopa razmnožavanja virusa i postepeno svede na ispod jedan broj ljudi na koje se prenosi zaraza sa obolelog.

Navedeno je da je zaraza najviše pogodila Belgiju, gde je obolelo osam odsto stanovništva, u Španiji je korona virusom zaraženo 5,5 odsto, u Velikoj Britaniji 5,1 odsto, Italiji 4,6 odsto, u Francuskoj 3,4 odsto stanovnika, dok je u Nemačkoj obolelo samo 710.000 lljudi, odnosno 0,85 odsto stanovništva.

Pre svega mere izolacije su sačuvale milione života, a u Švedskoj koja je posegla za stvaranjem „imuniteta krda“ i skoro da nije uvela zabrane i izolaciju, ipak je preveliki broj preminulih, i to skoro 5.000 na deset miliona stanovnika (skoro 500 na milion), a ta zemlja ipak nije uspela da očuva privredu, pa je pad domaćeg bruto proizvoda procenjen na više od 7 odsto.

Daleko bolje su prošle susedne zemlje koje su se odlučile na oštre mere protiv korona virusa, pa je tako u Norveškoj svega 43 preminulih na milion stanovnika, u Danskoj 97, u Finskoj 56.

Mediji u EU prenose i nalaze američkog Džons Hopkins instituta prema kojima se krivulja zaraze u Evropi visoko zadržala najviše u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Švedskoj i Ukrajini,  a sada skoro „prizemila“ u dosad najteže pogođenim državama Španiji, Italiji i Francuskoj.

Na Balkanu je novi zabrinjavajući porast zaraze zabeležen u Severnoj Makedoniji, a situacija nije sjajna ni u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Albaniji, dok su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora bez novih slučajeva zaraze.

U Srbiji je, posle stalnog pada broja obolelih tokom maja i početkom juna, sada ponovo došlo do manjeg porasta zaraženih.