Industrijska hrana drastično povećava rizik od raka i rane smrti!

Salama koja se prodaje u Srbiji najviše sadrži tzv. mašinski separisano meso (MSM), kao i ostatke antibiotika, hormona, koksidiostatika i teških metala… U slaninu, pečenicu i šunku ubrizgava se salamura koja je puna aditiva i emulgatora koji su veoma štetni
U salamama ima svega, osim mesa! One se proizvode od najgoreg mesnog otpada, iznutrica, njuški, repova, kože, mlevenih kostiju, sojinog brašna, raznih veštačkih boja i aditiva. Nažalost, ni slanina, pečenica i šunka nisu ništa boljeg kvaliteta jer proizvođači i u njih ubrizgavaju najstrašnije otrove!

Ubiće nas aditivi

Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže za Informer da se proizvodi koji se u EU koriste isključivo kao hrana za životinje kod nas pakuju kao salame za ljudsku ishranu.
– Ako neko prodaje salamu po ceni manjoj od 200 dinara za kilogram, jasno je da u njoj nema ni trunke mesa! U salami najviše ima tzv. mašinski separisanog mesa (MSM), odnosno samlevenih šija, trtica i leđa sa kostima, kao i ostataka antibiotika, hormona, koksidiostatika i teških metala. Natrpali su živinski, svinjski i goveđi MSM, a kriju podatak da je goveđi MSM zabranjen u celom svetu zbog bolesti “ludih krava” – upozorava Stojšić.

SALAMA

Sastojci: meso svinja, voda, masno i vezivno tkivo, mehaničko separisano pileće meso 15%, proteini soje, mehanički separisano meso svinja i junadi, kuhinjska so, vlakna soje, regulator kiselosti natrijum-acetat, začini i ekstrakti začina, dekstroza, pojačivač arome-mononatrijum glutaminat, boja košenila, šećer, konzervans natrijum nitrit. Sadrži stabilizatore (difosfat, trifosfat, polifosfat) i antioksidans (natrijum-eritorbat i eritorbinske kiseline)
PILEĆE VIRŠLE

Sastojci: mehanički separisano pileće meso 41%, voda, masno tkivo, pileća prsa bez kozice 11%, modifikovani skrob, proteini soje, kuhinjska so, začini i ekstrakti začina, regulator kiselosti natrijum-acetat, zgušnjivač ksantan-guma, dekstroza, pojačivač arome mononatrijum-glutaminat, boja košenila. Šećer, konzervans natrijum nitrit. Sadrži stabilizatore (difosfate, trifosfate i polifosfate), antioksidans (natrijum-eritorbinska kiselina)

JETRENA PAŠTETA

Sastojci: masno i vezivno tkivo, supa, svinjska jetra najmanje 10%, svinjsko meso, proteini soje, začini, kuhinjska so, emulgujuća so (E 450, E 451, 452), pojačivač arome (E621), antioksidans (E300), konzervans (E250).
Prema njegovim rečima, u Srbiju je od početka ove godine uvezeno 5,7 miliona kilograma MSM, iako svi znaju da je mašinski separisano meso najgori mesni škart.

– Širok je spektar problema i bolesti koje izazivaju aditivi i emulgatori koji se trpaju u naše mesne prerađevine! Koksidiostatici su jako opasni, oštećuju štitnu žlezdu i kod dece i kod odraslih. Antibiotici koji se ubacuju u stočnu hranu deponuju se u životinjskim kostima i mišićima. Kada čovek pojede to meso, postaje otporan na određene vrste bakterija, zbog čega često u bolnicama imamo slučajeve sepse – objašnjava Stojšić.

On dalje dodaje da zbog hormona u stočnoj hrani devojčice prerano ulaze u pubertet, a žene dobijaju karcinom dojke, jajnika i materice. Stojšić naglašava i da su nesavesni proizvođači, nažalost, uspeli da upropaste i stare srpske specijalitete, poput slanine, šunke i pečenice, kojima su se nekada dičili srpski domaćini.

– U slaninu, pečenicu i šunku ubrizgava se takozvana salamura koja je puna aditiva i emulgatora koji su veoma štetni po zdravlje! Ali kada se ovako “našpricana” slanina ispeče, teža je barem za 30 odsto, što im je i cilj – ističe dr Stojšić.

Perfidna obmana

On upozorava i da proizvođači u Srbiji na još jedan perfidan način varaju potrošače.
– Na deklaraciji uopšte ne navode količinu štetnih aditiva i emulgatora! A tu ima svega i svačega. Recimo, emulgatori soje se uvoze i oni su od genetski modifikovane soje, koja je opasna po zdravlje. I što je najstrašnije! Kod nas se zdravstveno ispravnim smatra svaki proizvod u kome nema bakterija, a toleriše se prisustvo svih ovih hemikalija opasnih po život – kaže Stojšić.

Kako navodi, ljudi na ovim prostorima su vekovima jeli meso i nisu imali bolesti sve dok nije uznapredovala zapadna tehnologija njegove prerade.
I nutricionista Jovana Srejić ističe za Informer da su meso i mesne prerađevine u Srbiji upropastili GMO proizvodi i druga veštačka hrana koja se daje domaćim životinjama.
– U cilju što veće zarade, proizvođači u ove proizvode dodaju štetne hemikalije koje produžavaju njihovu trajnost i poboljšavaju ukus, miris i boju. To im omogućava da bez problema koriste najnekvalitetnije meso – smatra Jovana Srejić.

Prema njenim rečima, roštilj ne bi bio štetan da se naše životinje hrane prirodnom hranom.
Recept za domaći parizer
Sastojci:
300 g pilećeg belog mesa
3 jajeta
70 g griza
70 ml ulja
1 kašičica majčine dušice
po ukusu tucane paprike
2 čena belog luka
1 ravna kašičica crvene paprike
Malo kari začina
2 kašike peršunovog lista
po ukusu biber, crveni, zeleni, crni
1 kašičica soli
U posudu stavite jaja i začine (paprike, majčinu dušicu, kari, bibere, beli luk, so) bez perčuna i sve dobro umutiti štapnim mikserom ili u blenderu. Dodati na kockice sečeno pileće meso, griz, ulje I sve dobro pomešati, dobije se gušća smesa. U to dodati seckani peršunov list i opet sve izmešati.
Smesu podeliti na 2 dela (za dve salamice) staviti na plastičnu foliju, oblikovati salamu i više puta umotati. Krajeve zavezati u čvor, višak odrezati makazama i sve to zamotati u aluminijumsku foliju, uviti krajeve i staviti u šerpu sa hladnom vodom.

Kuvati na srednjoj temperaturi od vrenja oko 45 minuta. Izvaditi iz vode, ohladiti i odmotati. Ostaviti u frižider da se skroz ohladi. Ove salamice možete praviti i sa drugim mesom, sa začinima koje volite, a možete stavljati i masline.