Извор наде: Прича о чуду које је променило један живот

Од давнина се верује да арханђел Михаило штити и исцељује људе. Бројне приче сведоче о његовим чудесним интервенцијама у животима оних који су се у невољи обратили њему. Ова прича о породичној трагедији која се претвара у чудо, говори о томе како се на извору посвећеном архангелу Михаилу, вођи небеских војски и заштитнику Цркве Христове, чудом излечио глувонеми дечак.

Све што је створио, Господ је створио премудро, испунивши сву твар благодаћу Својом и целебношћу. Отуда, кроз сву историју спасења, небројено примера чудесних исцелења људи у контакту са творевином Божијом, посредовањем светих Божијих анђела и светитеља. Ево једног примера.

У једној срећној младој породици се родио дуго очекивани наследник. Сви су се радовали, појављивању на свет малог човека, али је радост убрзо засенила неочекивана вест. Иако су родитељи били здрави, син је био глувонем. Та вест је била као гром из ведрог неба. Чинило се да се помрачило сунце које је увек светлило над срећном породицом.

Доктори су били немоћни. Осим тога, малишан је јако заостајао у развоју од својих вршњака. Узнемирени родитељи нису знали шта да чине. Они су били уметници, имали су више музичко образовање. Дететов отац је био диригент познатог оркестра у граду, а мајка је била оперска певачица. Али, њихов син никада неће моћи искрено да аплаудира њиховом таленту, јер он није у могућности чак да чује ни цвркут птица. Он није чуо песме које му је певала мајка пред спавање…

Неки рођаци и познаници су им хладнокрвно саветовали да се одрекну детета и да га дају у посебни дечији интернат, где би му по њиховом мишљењу било лакше и много комфорније. Али таква варијанта за родитеље била је истоветна издаји. Како је могуће одрећи се онога, који представља део тебе?

Родитељи су заједно са својим синчићем решили да привремено оду из родног града. Одабрали су мирно месташце у близини Минска и решили да тамо остану неколико дана. Поставили су шатор недалеко од живописног извора. То место је било готово неприметно, и налазило се далеко од насељеног дела града.

Малени поток, који је извирао негде у дубини шуме, блистао је чистоћом хладне воде под сунчевим зрацима. На једном месту тог потока налазило се мало језерце.

Једног дана, док је мајка спремала ручак за своје вољене мушкарце, отац и син су шетали обалом тог живописног извора. Отац је држао сина за руку, а овај се из све снаге трудио да хода брже и брже. Он се отргао из очеве руке, корачајући све ближе и ближе води. И на месту где се налази то удубљење, упао je у воду. Отац га је узео за руке и извукао из воде. Дечак је гласно плакао. Његов отац није веровао својим ушима и очима.

-Светлана!- викао је отац, бацајући дете увис, – он говори!
Од изненађења жена је испустила кашику којом је мешала супу.
-Шта то причаш, Иване? – несигурно је упитала.

Мајка је видела да њихово дете плаче, као и свако друго. Муж јој је испричао да је син случајно упао у воду и да је почео плакати.

Родитељи су малом дали име Михаил – у част архистратига Божијег. Веровали су да ће главни Божији Анђео штитити њихово дете као најачи небески заштитник. Касније, после чудесног исцелења, његови родитељи су сазнали, да је извор у који је дете упало, од давнина назван Михаиловим – у част Архангела Михаила. Многи извори у селима су често називани Михаилови. Михаилови родитељи су били убеђени да на овом чуду треба да захвале управо Архангелу Михаилу.

Малени Михаил је растао и све више се интересовао за то, ко је тај моћни Анђео, који се зове исто као и он. Поглавар небеских сила у вечној битци добра и зла јесте Архангел Михаило, који у својој руци чврсто држи символички мач. Њему се моле за заштиту од злих сила и за исцељење болесних.

Михаило је сазнао, да се у Православној традицији Архагел Михаило назива Архистратиг, што у преводу са грчког језика значи „главнокомандујући“, и да он представља поглавара анђела, чувара Божијег закона. И још је сазнао, да се он поштује као заштитник и саборац земаљске „Цркве која се бори“. Посебно занимљива чињеница за Михаила је била та да је главна египатска река Нил, била посвећена архангелу Михаилу. Он је небески стражар, који стоји крај врата раја.

Буквални превод имена Михаил са древно јеврејског језика гласи „Ко је као Бог“?, што означава „да нико није раван Богу“.

У иконопису Архангел Михаил се најчешће изображава са копљем у једној руци и посебном сфером огледалом (који је символ предвиђања, који је Архангелу предао Бог) у другој руци. У нешто каснијој иконографији архангел Михаил се изображава како ногама гази ђавола. По обичају, у левој руци он као победник држи зелену урмину грану, а у десној копље са белом хоругвом, на којој је изображен крст (који символизује победу Животворног Крста над ђаволом), или држи у рукама пламени штит и мач. Осим тога, он може да се изображава и као војник са вагом, чији један тас покушава да нагне ђаво, а такође изображава се обучен у војничку оклопничку опрему, или јашући на коњу.

И ако је поглавар небеских сила Архангел Михаило, са нама, кога онда да се бојимо?

Олга Александровна
За Фондацију Пријатељ Божји, са руског превео Дејан Ђуричић
Извор: obitel-minsk.org