Ми се нисмо одрекли и мртви чувамо границу!

У сусрет тужном Марту.

Још један Март освануће тужан, поново ће облаци прекрити
Нашу земљу…
И киша ће колико видим.
Све се срушило на млада плећа, па и још један март.

Март у ком смо ми на линији дочекали нова јутра и нова страдања.
Ми млади што остависмо кости на граници, уцртану крвљу међу између нас и њих.

Где сте ви сад?
Јел’ нам палите свеће или сте нас и ви још једном убили, заборавом?!
Нисмо заслужили!

Ми смо били само деца, која су бранила и одбранила границе ове државе, сачували многима дом, а ви би нас у заборав?!

Имали смо право на живот, на борбу, напослетку и на слаткише који су нам фалили тамо негде преко брда.

Са свега 18 година ушли смо у нови свет у ком нисмо могли видети будућност, нисмо знали шта нас чека.
Видео се само пакао који узима душу, срце и тело.

Само да знате, ми смо се слагали – били смо као један, као рођена браћа.
Нисмо се делили као ви сад на црне и беле, црвене и плаве, већ смо дисали сложно.

Нико нас не обилази, одустали су чак и да нас траже.. ми то видимо, да знате.
Фале нам наше мајке, очеви, браћа и сестре – а верујте и ми њима.

Горе на Проклетијама више никог живог нема да нас посети, боји се чак и птица да цвркуће.
Ваљда мисли увредиће нашу тишину.
Тишину коју смо ми посејали између нас и њих.

Нисмо заслужили заборав, заслужили смо да учите о нашој жртви, као о косовском боју новијег времена, неке нове историје у којој смо ми поново дали жртву да ви живите.

Знате ли где би била данас граница да није било нас?
У неком кафићу у Београду у ком многи безбрижно седе, док наше мајке и дан данас кукају, оплакују.

Зато, не дајте нас забораву, пишите и певајте о нашем подвигу на Косову и Метохији и не раздвајате их никад.

Немојте да наша жртва буде узалудна, ми смо вам стазу утабали славом, корачајте њом уздигнуте главе ка новим победама.

Јер како кажу?!
„ Изгубљено је оно, чега се одрекнеш!“

Ми се нисмо одрекли и мртви чувамо границу!

Игор

Ознаке: Косово и Метохија, Кошаре